Inflacija "topi" plate u Nemačkoj: Pad kupovne moći veći od očekivanog

Realne plate u Nemačkoj su prošle godine pale znatno više nego što se očekivalo. Zabeležen je najveći pad od 2008. godine, kada je ova statistika počela da se objavljuje, i ujedno treći minus zaredom.

Federalni zavod za statistiku je objavio da su realne zarade pale za četiri odsto u odnosu na 2021. godinu, prenosi "Špigl".

Do sada se prognoziran "samo" minus od 3,1 odsto. Čak i u dve korona godine, 2020. (-1,1 odsto) i 2021 (-0,1 odsto), bilo je daleko manje gubitaka.

Promena realnih zarada smatra se merom promene kupovne moći zaposlenih. Pojednostavljeno rečeno – apsolutni rast zarada koriguje se sa povećanjem potrošačkih cena. Realna zarada pokazuje koliko se sada manje proizvoda može kupiti za trenutnu platu.

Razlog za značajnu korekciju je što je osnovica za obračun promenjena na novu baznu 2022. godinu. Kao rezultat toga, evidentirana su i manja preduzeća, a pored zaposlenih sa punim, nepunim i marginalnim radnim vremenom, prikazani su i svi drugi tipovi zaposlenja kao što su pripravnici i penzioneri koji i dalje imaju neku vrstu radnog angažmana.

Zbog toga su bruto mesečne zarade zaposlenih sa posebnim isplatama porasle u proseku za samo 2,6 odsto. Po starom konceptu povećanje je bilo 3,5 odsto.

Visoka inflacija topi rast plata

"Dok je u 2020. godini posebno povećano korišćenje skraćenog radnog vremena doprinelo negativnom kretanju nominalnih i realnih zarada, u 2021. godini, a posebno u 2022. godini, visoka inflacija je istopila rast nominalnih zarada", objašnjavaju statističari.

Potrošačke cene su prošle godine porasle u proseku za 6,9 odsto, znatno više od plata.

I za tekuću godinu mnogi stručnjaci očekuju ponovni pad realnih zarada, navodi nemački list. Razlog za to je visok nivo inflacije, koji će verovatno ponovo "progutati" povećanje plata mnogim radnicima. Savezna vlada prognozira stopu inflacije od 5,9 odsto za 2023. godinu.