Ekonomija
Recesija na pomolu? Američki ekonomski rast naglo usporio u prvom kvartalu
BDP je porastao za 1,1 odsto na godišnjem nivou pošto su potrošači mnogo trošili suočeni sa inflacijom
Američki ekonomski rast je naglo usporio u prvom kvartalu 2023. uprkos snažnoj potrošnji potrošača, dok Federalne rezerve nastavljaju sa pooštravanjem monetarne politike.
Najveća svetska ekonomija porasla je za 1,1 odsto na godišnjem nivou između januara i marta, prema preliminarnim podacima koje je objavilo Ministarstvo trgovine. To označava naglo usporavanje sa tempa od 2,6 odsto koji je bio registrovan u poslednja tri meseca prošle godine i znatno je ispod očekivanja ekonomista o povećanju od 2 odsto.
Podaci o BDP-u ukazuju da je američka ekonomija nastavila da pokazuje talase snage iako je njen zamah opao. Snažan rast potrošnje tokom tromesečnog perioda nadoknadio je smanjenje zaliha i usporavanje stambenih i poslovnih investicija, piše "Fajnenšel tajms".
Potrošnja prilagođena inflaciji porasla je po godišnjoj stopi od 3,7 odsto, u odnosu na 1 odsto u poslednjem kvartalu godine. U međuvremenu, privatne domaće investicije pale su za skoro 13 procenata. Konačna prodaja privatnim domaćim kupcima — mera potrošačke i poslovne potrošnje koja se smatra jednim od najvažnijih pokazatelja osnovne potražnje — porasla je po godišnjoj stopi od 2,9 odsto u prva tri meseca ove godine.
Do usporavanja rasta dolazi posle jednogodišnje agresivne monetarne politike Feda koji je pokušao da ublaži potražnju. Od marta prošle godine, američka centralna banka podigla je referentnu kamatnu stopu sa skoro nule na nešto manje od 5 odsto, što je najbrži rast u poslednjih više decenija.
Zvaničnici su spremni za novo podizanje kamatne stope za četvrtinu poena sledeće nedelje, što će podići stopu federalnih fondova na novi ciljni opseg od 5 do 5,25 odsto, pre nego što razmotre pauzu u svojoj kampanji kako bi razmotrili učinke svoje politike.
Ono što je iznenadilo zvaničnike je iznenađujuća otpornost potrošača, koja je podstaknuta skučenim tržištem rada. Ali prvi znaci hlađenja u mesečnom porastu radnih mesta i rasta plata pružili su izvesnu utehu da je najgori šok inflacije prošao i da se Fed približava kontroli cenovnih pritisaka, piše "Fajnenšel tajms".
Zvaničnici tvrde da će za vraćanje inflacije na dugotrajni cilj Feda od dva procenta biti potreban period "rasta ispod trenda i određenog ublažavanja uslova na tržištu rada", ali su prestali da predviđaju recesiju.
Od marta, većina zvaničnika očekuje da će se rast BDP-a prilagođen inflaciji usporiti na 0,4 odsto u 2023. godini, pre nego što će se sledeće godine vratiti na 1,2 odsto. U međuvremenu, predviđa se da će stopa nezaposlenosti dostići vrhunac od 4,6 odsto 2024. godine, prema većini zvaničnika, u odnosu na sadašnji nivo od 3,5 odsto.
Privatno Fed, pak, ima sumornije prognoze da će privreda ove godine pasti u recesiju pre nego što započne oporavak.
