Tržište rada u Srbiji je u protekle dve decenije od visoke nezaposlenosti prešlo u drugu krajnost - za mnoga zanimanja jednostavno više nema dovoljno radnika. Globalni potresi pogodili su i domaću privredu, koja sada plaća danak višedecenijskog "odliva mozgova".
U Srbiji se sada dešava ono što je trend decenijama u zemljama Zapadne Evrope. Nedostaju radnici svih profila, jer je sve izraženija migracija radne snage. Zanatlije iz Srbije odlaze u Austriju, Nemačku gde im se nude bolji uslovi rada i veće plate, a Srbija je prinuđena da uvozi radnu snagu iz zemalja koje su manje razvijene - Bangladeša, Pakistana, Nepala, Kube...
Iako, prema podacima Ankete o radnoj snazi za četvrti kvartal 2022. godine, u Srbiji ima 291.100 nezaposlenih, to očigledno nisu oni kandidati koje poslodavci traže. Oni se žale da se na oglase javlja sve manje ljudi, a da i oni koji se prijave - nemaju odgovarajuće kvalifikacije.
Zato kompanije smišljaju sve kreativnije načine kako da popune prazne pozicije. Jedno od inovativnih rešenja je ponuda građanima da budu posrednici i da predlože svoje kolege, prijatelje ili poznanike, a za to im nude određenu novčanu naknadu. Ovaj model već postoji u nekoliko evropskih zemalja, a od nedavno se primenjuje i u Srbiji.
"Tražimo menadžera za ključne kupce. Preporuči kandidate i ostvari proviziju za intervju od 6.300 dinara i za zaposlenje 63.000 dinara". Ovo je oglas na jednoj platformi koja povezuje kompanije sa najboljim kandidatima i koja okuplja regrutere i stručnjake iz različitih industrija koji preporučuju kandidate iz svoje mreže i na taj način zarađuju. Kompanijama tako obezbeđuje efikasniji proces zapošljavanja, a posrednicima prilika za zaradu.
Miloš Turinski sa portala "Poslovi Infostud" kaže za RT Balkan trend plaćanja bonusa trećim licima za zapošljavanje postoji nekoliko godina, ali da je do nedavno to bilo aktuelno isključivo u IT sektoru, za mediore ili seniore.
"To je način da kompanije, dođu do stručnjaka koji su im potrebni, jer programeri, imaju svoju zajednicu i međusobno su povezani. Ukoliko neko zna dobrog programera i preporuči ga, a poslodavac uspe da ga zaposli, sleduje mu provizija. Procenat zavisi od kompanije, ne postoje fiksne nadoknade", objašnjava Turinski.
Ova praksa očigledno je sada počela da se primenjuje i u drugim sektorima, pa se osim za preporuku programera, "džeparac" može dobiti i ako poznajete dobrog menadžera, ekonomistu, knjigovođu, ili koordinatora u logistici.
Turinski napominje da je deficit radne snage ranije uglavnom bio izražen u informacionim tehnologijama i kod zanatskih zanimanja, ali napominje da se polako javlja u svim delatnostima.
"Nedostaju kvalifikovani stručni radnici, koji imaju iskustva i do njih je teško doći. Nije problem samo naći radnike, već i zadržati postojeće", navodi Turinski.
On kaže da se dešava i da poslodavci više puta raspisuju oglas za istu poziciju, jer im se ne prijavljuju kandidati sa kvalifikacijama koje su potrebne za to radno mesto, jer ih u pojedinim profesijama jednostavno nema dovoljno na našem tržištu rada.
"Ne radi se o tome da su tražili idealne kandidate, već nisu uspeli da pronađu ni približno odgovarajućeg u čije usavršavanje bi mogli da ulože i da posle nekog vremena dobiju ono što im treba. Potraga za radnicima traje dugo, a može se reći da se na tržištu trenutno odvija "borba za radnike". U našem istraživanju kandidati su prvi put u poslednjih 20 godina istakli da je moć pregovaranja u njihovim rukama. Ne važi više ona stara izjava poslodavaca 'ako nećeš ti da radiš, ima ko hoće', jer se situacija drastično promenila", kaže Turinski.
Poslodavci sada moraju da ulože više truda, ali i novca. On navodi primer oglasa za frizere uz minimalnu zaradu od oko 40.000 dinara na portalu "Poslovi Infostud" na koje se javljao tek po jedan kandidat ili najviše desetak, dok je za oglas kada je poslodavac ponudio fiksnu zaradu od 150.000 dinara stiglo oko 100 prijava. Dodaje da se to može "preslikati" i na ostala zanatska zanimanja - radnika ima za one koji su spremni da plate više.
U Evropu godišnje ode 50.000 radnika
Profesor Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda kaže da ima više faktora zbog kojih se nekoliko godina oseća i u Srbiji nedostatak radnika i zbog čega tokom vremena ovaj problem postaje sve izraženiji. On napominje da je jedan od razloga radnička emigracija i napominje da se, prema podacima Evrostata, samo u EU godišnje izda 50.000 radnih dozvola ljudima iz Srbije.
"Oni se više neće pojaviti na našem tržištu rada. Za deset godina je to pola miliona ljudi, a tu su samo oni koji su otišli legalno, dok se ne zna broj onih koji rade na crno i koji su otišli u zemlje van EU. Drugi faktor je demografski, jer svake godine više ljudi ode u penziju, nego što stekne radnu sposobnost. Na tržište rada utiče i novo zapošljavanje, jer mi sada imamo između 300.000 do 400.000 radnika više nego pre desetak godina. Ti poslovi su uglavnom kratkoročni i ti radnici se ciklično vraćaju na tržište rada, ali mi vidimo da nam nedostaje nekoliko desetina hiljada, pa čak i do 100.000 ljudi, odnosno da je za toliko potražnja za radnicima veća od ponude", kaže Reljanović za RT Balkan.
On navodi da se, povodom najave novog zakona o zapošljavanju stranaca pojavila procena da bi u ovoj godini 100.000 radnika moglo da dođe iz inostranstva da ovde radi, ali da to zavisi od privrednog rasta i od strukture novootvorenih radnih mesta.
"Imamo oko 300.000 ljudi na evidenciji NSZ, koji su nezaposleni. Pitanje je da li oni ne mogu, ili ne žele da se zaposle. Očigledno da nemaju odgovarajuće kvalifikacije", ukazuje profesor Reljanović.
Napominje da u inostranstvo najpre odlazi radna snaga koja će najlakše naći posao - oni koji su se obrazovali za majstorska zanimanja, dok su među visokoobrazovanima to lekari i inženjeri. Dodaje da je najveći nedostatak građevinskih radnika, vozača i ostalih zanimanja koja su na svoj način specijalizovana.
Srbiji nedostaje oko 15.000 vozača kamiona i autobusa
Predsednik Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja "Srbijatransport" Goran Aleksić za RT Balkan kaže da, prema poslednjim podacima koji su objavljeni Srbiji, nedostaje 4.000 vozača autobusa i 8.000 vozača kamiona, ali da se procenjuje da je taj broj u međuvremenu i uvećan i da je sada deficit oko 15.000 šofera. On napominje da su zahtevi za prevozom sve veći, da se sektor saobraćaja ubrzano razvija, a da postojeći kadar to ne može da isprati, zbog čega strukovna udruženja traže da se spusti granica za pristup profesiji.
"Profesionalni vozači završavaju školu sa 18 godina, a do 21. ne mogu da voze kamion, a autobus mogu tek kada napune 24 godine. Mnogi od njih nisu spremni da čekaju toliko i preusmere se na druga zanimanja. Od 170.000 profesionalnih vozača, u Srbiji je angažovano njih oko 120.000. Zato se nadamo da će izmenom propisa ta granica biti spuštena, da mogu ranije da počnu da rade. Sa 23 godine ljudi završavaju fakultete, mogu da voze avion, a ne mogu da autobus", kaže Aleksić.
Najveći udar za srpske prevoznike je odlazak vozača u evropske zemlje, naročito u Nemačku, ali Aleksić kaže da ima i onih koji se vraćaju, jer shvate da razlika u zaradi nije dovoljna da pokrije mnogo veće troškove života u inostranstvu.
"Plate u Srbiji su udvostručene u poslednjih nekoliko godina. One zavise od poslodavca, ali i od kompleksnosti posla. Ima vozača autobusa koji rade za 60.000 i 70.000 dinara, ali i onih koji zarađuju 150.000 dinara. S druge strane, vozači kamiona mogu da zarade i 300.000 dinara, ako voze u inostranstvo", navodi Aleksić.
On ukazuje i na lošu starosnu strukturu profesionalnih vozača - svaki treći ima više od 50 godina, a manje od 10 odsto je mlađe od 30 godina.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u toku 2022. godine poslodavci su najviše tražili inženjere građevinarstva, programere, ekonomiste i pravnike. Deficit radnika je i u zanimanjima diplomirani/master inženjer mašinstva, profesor engleskog jezika i književnosti, razredne nastave, kao i matematike. Među deficitarnim zanimanjima su i šivač tekstila, prodavac, magacioner, tesar, zidar, armirač, vozač autobusa, kuvar, administrativni tehničar, ekonomski tehničar, medicinska sestra, građevinski tehničar i elektrozavarivač.