Sindikati: Male plate i nepoštovanje prava najveći problemi radnika u Srbiji

Male plate i nepoštovanje radničkih prava su gorući problemi sa kojima radnici u Srbiji dočekuju sutrašnji Međunarodni praznik rada, Prvi maj, ocene su čelnika najvećih sindikalnih organizacija u Srbiji.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković za Tanjug je istakao da su radnici nezadovoljni zaradama koje ovog trenutka prima većina zaposlenih u Srbiji, imajući u vidu cene pre svega hrane i ostalih troškova života.

"Već se napravila velika razlika između minimalne zarade koja je sada malo veća od 40.000 dinara i minimalne potrošačke korpe, inače mizerne i slabe, a koja je premašila 50.000. Drugi podatak pokazuje da 50 odsto zaposlenih prima manje od 62.000 dinara, koliko sada iznosi medijalna zarada, a prosečna potrošačka korpa je već dostigla 95.000 dinara, po našim računicama i više od 100.000 dinara, što znači da većina kaska da bi nadomestila troškove hrane, odevanja, obrazovanja i slično," rekao je on.

Predsednica UGS-a Nezavisnost Čedanka Andrić je za Tanjug navela da radnici kao prvi problem ističu male zarade i iznela podatak da oko 400.000 ljudi prima minimalnu zaradu a da polovina ne može da premaši 62.000 dinara, koliko je u februaru iznosila medijalna zarada.

"Drugi problem sa kojim se radnici suočavaju jeste neizvesnost radnog mesta, jer je sve više nesigurnih poslova i poslova na određeno vreme, a ljudi koji su na taj način angažovani rade pod pritiskom plašeći se da će nakon isteka vremena na koje su zaposleni izgubiti posao. Dosta je i prekovremenog rada i povreda na radu, a one se najčešće i dešavaju zbog prekovremenog rada odnosno zamora ljudi ili zato što radnici nisu dovoljno obučeni za posao koji rade, a jedan od razloga je i nedovoljna primena mera za bezbedan rad", navela je Čedanka Andrić.

Kao posebno poražavajući podatak istakla je da u poslednjih nekoliko godina na radnom mestu život izgubi oko 50 ljudi godišnje.

"Zato mi puno radimo na edukaciji ljudi kada je reč o bezbednosti i zdravlju na radu i insistiramo na zakonskim rešenjima koja će obezbediti primenu mera bezbednosti na radu. Stalno apelujemo na što češći nadzor inspektorata za rad, na nenajavljene nadzore, a ne da se inspektori najave pa da poslodavci ušminkaju gradilišta za taj dan a posle toga da sve ostane po starom", rekla je ona.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić za Tanjug je istakla da problemi radnika u Srbiji najvećim delom proizilaze iz nepoštovanja zakona.

"Ogroman je problem to što se kod nas donesu relativno dobri zakoni, ali se ne poštuju. Tako je i sa Zakonom o radu. Iako je loš i restriktivan, da se poštuje radnicima Srbije bi bilo neuporedivo bolje i ne bi se dešavalo da rad na određeno vreme traje i po 10, 15 godina a Zakon o radu kaže da može trajati najviše 24 meseca", rekla je ona.

Savić je dodala da bi dosledna primena Zakona o radu sprečila sadašnju praksu dela poslodavaca da ne plaćaju prekovremeni rad ili da umesto prekovremenog rada radniku daju slobodne dane, a on ih nikada ne iskoristi jer je stalno potreban poslodavcu.

Prema njenim rečima, često se čuje da sindikati ne rade dobro ali kako kaže, ako ni druge institucije ne rade dobro, onda se ni od sindikata ne može očekivati da bude jedina svetla tačka.

"Sindikatu je potrebna potpora i podrška cele društvene zajednice. A šta je sa našom stručnom elitom, sa naučnom zajednicom, sa profesorima?" zapitala je ona.

Duško Vuković ukazuje i na problem branjenja sindikalnog organizovanja.

"Veliki je udar na predsednike sindikalnih organizacija koji dobijaju otkaze, bez obzira što u skladu sa konvencijama i sa Zakonom o radu imaju pravo da u ime zaposlenih i članova sindikata traže određene informacije, predlažu povećanje zarada, bolje uslove, veću bezbednost na radu", naveo je Vuković.

Istakao je da je problem i to što se ne uvažavaju predlozi, sugestije i mišljenja sindikata prilikom donošenja određenih zakona i strategija, zbog čega se, prema njegovoj oceni, može reći da je socijalni dijalog na veoma niskom nivou.

U sindikalnim centralama ističu da nemaju problem sa privlačenjem novog članstva, među kojima su i mladi radnici.

Tako u SSSS-u kažu da su najbrojnija sindikalna organizacija u Srbiji, a možda i na Zapadnom Balkanu jer imaju 300.000 članova, u ASNS-u da su prešli brojku od 100.000,  dok u UGS-u tvrde da se nisu skoro prebrojavali, ali da broj njihovih članova raste od vremena kada je utvrđivana reprezentativnost i prag bio 10 odsto zaposlenih a zaposlenih bilo 1,8 miliona.

Sindikati će Prvi maj obeležiti na trgovima i ulicama, pa će Savez samostalnih sindikata posle okupljanja ispred Doma omladine u Beogradu u 10 časova organizovati šetnju do Slavije i spomenika Dimitriju Tucoviću, UGS organizuje okupljanje na Trgu Nikole Pašića u Beogradu u podne pod sloganom Sindikatu verujem, dok će ASNS na trgovima po Srbiji deliti sindikalni materijal i prikupljati potpise za peticiju kojom traže da se ukine rad nedeljom za trgovce.

Međunarodni praznik rada obeležava se u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada je u Čikagu 40.000 američkih radnika stupilo u štrajk, zahtevajući bolje uslove rada, izražene u paroli "tri osmice", što znači po osam sati rada, odmora i slobodnog vremena.

U sukobima sa policijom prvih dana maja ubijeno je šest i ranjeno oko 50 radnika, a veliki broj je uhapšen.

Pet radničkih vođa osuđeno je na smrt, a trojica na robiju.

Na Prvom kongresu Druge internacionale 1889. godine odlučeno je da se svake godine 1. maja masovno demonstrira u znak sećanja na čikaške radnike.