Magacini su puni mleka iz uvoza, a mlekare ovih dana obaveštavaju proizvođače da im nisu potrebne količine koje su do sada uzimali od domaćih farmera. Stočari tvrde da prosipaju mleko, jer nemaju kome da ga prodaju. Stručnjaci ukazuju da, suprotno tržišnoj logici, iako se čini da trenutno mleka ima previše na tržištu, mlečnim proizvodima u prodavnicama ipak ne padaju cene.
Predsednik odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević za RT Balkan kaže da mlekare obaveštavaju proizvođače da im mleko ne treba, jer su u magacinima trgovinskih lanaca ogromne količine zaliha.
"Mlekara svakodnevno uzima mleko sa terena, a ne može marketima da proda gotove proizvode, jer su magacini navodno prepuni. Stočari su sada prinuđeni da prolivaju mleko, jer su nekima potpuno otkazali otkup, a nekima su značajno spustili otkupnu cenu sa 50 na 35 dinara za litar. Oni sa tom cenom ne mogu ni da prehrane stoku. Osim toga, mlekare nam ne plaćaju redovno, jer tvrde da ne mogu da prodaju gotove proizvode zbog viškova. Pet puta nam do sada nisu platili ni dinar. Na 15 dana nam plaćaju, a sada nam duguju za dva i po meseca, a moramo da finansiramo gorivo, đubrivo, mehanizaciju i sve ostalo, a praktično nemamo odakle", objašnjava Palamarević.
Otkupna cena po litru je od 30 do 65 dinara, u zavisnosti od regiona i kvaliteta, a u frižiderima trgovinskih lanaca litar se u proseku prodaje po cenama između 130 i 150 dinara.
Više udruženja poljoprivrednika iz Vojvodine, Šumadije, Pomoravlja i Zapadne Srbije zatražilo je danas da se počne sa formiranjem najniže otkupne cene sirovog mleka i da zaštitna cena bude 78 dinara plus PDV. U dopisima upućenim predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić i ministarki poljoprivrede Jeleni Tanasković, oni traže i da subvencije po hektaru budu najmanje 35.000 dinara za sve prijavljene površine, da premija za mleko bude najmanje 20 dinara po litru, a regres za mlečne krave 40.000 dinara po kravi. Poljoprivrednici su najavili da će u slučaju neodazivanja na njihove zahteve do 12. maja, od 16. maja organizovati proteste širom Srbije.
Vlada Srbije je inače polovinom februara uvela prelevmane, odnosno uvozne takse od 15 dinara po litru mleka i 30 dinara po kilogramu sira, ali Palamarević kaže da oni nisu postigli efekat i da se uvoznicima očigledno isplati da i po ovim uslovima kupuju mleko u inostranstvu. Tamo je, kako objašnjava, jeftinije, jer evropski stočari dobijaju veće subvencije. Mleko nam tako najviše dolazi iz Poljske i Bosne i Hercegovine, dok iz zemalja EU uvozimo sireve, puter i mleko u prahu.
Otkup privremeno prekinut na nekoliko farmi
Palamarević kaže da samo retke mlekare imaju ugovore sa proizvođačima koji im garantuju otkupne količine, dok svi ostali rade bez ugovora i da zbog toga mogu da uzmu mleka koliko hoće. Neke proizvođače su potpuno odbili, a nekima uzmu samo deo od količine koju proizvode.
"Problem je i dalje što ne radi državna laboratorija, već mlekare same kontrolišu kvalitet mleka i onda kažu stočarima da nije dobro, da ima količinu aflatoksina iznad dozvoljene granice i koriste slična opravdanja kada ne žele da ga kupe, jer im ne treba u tom trenutku. Bezbroj proizvođača su ovih dana tako odbili", tvrdi Palamarević.
Kompanija "Imlek" danas je u svom saopštenju potvrdila da je iz otkupa sirovog mleka privremeno isključila nekoliko farmi zbog povišenog nivoa aflatoksina i navela da je to uradila "na osnovu kontrola internih i eksternih laboratorija". Kako su naveli, Zakonom definisanim od strane Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije, "Imlek" je farmama dao instrukcije koje mere bi trebalo da preduzmu radi otklanjanja neusaglašenosti kvaliteta i prilagođavanja plana ishrane životinja, nakon čega će svim farmama koje povrate kvalitet u zakonske okvire biti nastavljen otkup.
"Obustava otkupa sirovog mleka će biti na snazi bez obzira na posledice i pritiske sa kojima će se kompanije eventualno suočiti, a sve sa ciljem obezbeđivanja najvišeg kvaliteta, bez izuzetaka za bilo koje farme čije mleko nije u skladu sa uredbama Zakona Republike Srbije", naveli su u saopštenju.
Palamarević kaže da je lako reći poljoprivrednicima da od viška mleka prave sir, ali da to nije lako realizovati.
"Imam 1.200 litara mleka i dnevno i ne mogu da pravim sir od te količine, jer nemam radnu snagu za to. Osim toga, ne bih imao ni kome da ga prodam. Očekujemo od države da uredi tržište da bi stočarstvo moglo da opstane", poručuje Palamarević.
Ako imamo dovoljno mleka, zašto ga i dalje uvozimo?
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda pri Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović kaže za RT Balkan da statistički podaci ipak pokazuju da je uvoz mleka i mlečnih proizvoda u aprilu smanjen u odnosu na prva tri meseca ove godine, ali da je i dalje veći u odnosu na isti period prošle godine. U januaru i februaru je uvezeno po 6.000 tona, jer je tada tržište bilo "poljuljano" i nije ga bilo dovoljno u domaćim radnjama, u martu ja uvoz smanjen na oko 4.000, a u aprilu smo iz inostranstva kupili oko 3.500 tona.
"Postavlja se pitanje, ako imamo mleka, zašto ga i dalje uvozimo. S druge strane, cene mleka u maloprodaji ne padaju. Jogurt i konzumno mleko, koji su najviše zastupljeni u potrošnji stanovništa, i dalje se prodaju po istim cenama. Ako nečega ima više, onda je veća ponuda i logično bi bilo da pada cena. Očigledno je da je problem dublji i da treba sve te tri karike u lancu - farmeri, mlekari i trgovci da sednu za jedan sto i da dogovore parametre i otkupnu cenu", kaže Budimović.
On napominje da naši stočari proizvode dovoljno mleka za domaće tržište, ali ukazuje da je, s obzirom na pad broja grla, pitanje da li će to ostati tako, ukoliko se ne pronađu neka sistemska rešenja za višedecenijsku krizu u mlečnom govedarstvu.