Nemačka industrijska proizvodnja u martu je opala više nego što je bilo očekivano, delom zbog slabog učinka automobilskog sektora, što je ponovo podstaklo strah od recesije u najvećoj evropskoj ekonomiji.
Proizvodnja je smanjena za 3,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, nakon blagog povećanja od 2,1 procenat u februaru. Ovaj rezultat je značajno lošiji od prethodnih prognoza, koje su predviđale pad od 1,3 odsto i predstavlja najveći pad u poslednjih godinu dana.
"Nakon snažnog učinka industrijske proizvodnje na početku godine, u martu se dogodio neočekivano oštar pad", saopštilo je nemačko Ministarstvo ekonomije, prenosi Rojters.
Proizvodnja motornih vozila i automobilskih delova pala je za 6,5 odsto u odnosu na februar. Proizvodnja mašina i opreme smanjena je za 3,4 odsto, a proizvodnja u građevinskom sektoru za 4,6 procenata na mesečnom nivou.
Prema podacima Zavoda za statistiku, u prvom tromesečju 2023. proizvodnja je bila 2,5 odsto veća nego u poslednjem kvartalu 2022. godine.
Nemačke industrijske porudžbine su u martu pale za 10,7 odsto u odnosu na prethodni mesec na sezonski i kalendarski prilagođenoj osnovi, što predstavlja najveći pad iz meseca u mesec od 2020. godine, to jest vrhunca pandemije virusa korona. Ovaj broj je za 11 odsto manji u odnosu na isti mesec prošle godine.
Na loš rezultat je značajno uticao pad porudžbina u sektoru proizvodnje prevoznih sredstava - brodova, vozova, letelica, vojnih vozila, gde je broj narudžbina u martu opao za 47,4 odsto u odnosu na prethodni mesec.
Građevinska industrija je zabeležila pad proizvodnje od 4,6 odsto. Dobavljači energije su, sa druge strane, povećali proizvodnju za 0,8 procenata.
"Nemačka proizvodnja sve više pati od globalnog povećanja stopa, koje sve više koči ekonomiju", rekao je glavni ekonomista "Komercbanke" Ralf Solven.
On je upozorio da "rizici od recesije u Nemačkoj rastu" i da su podaci u suprotnosti sa predviđanjima ekonomskog oporavka u drugoj polovini godine.
"Špigl" piše da je, iznenađujuće, nemačka industrija proizvela znatno manje i citira ekonomistu Elmara Volkera, koji navodi da najnovije brojke pokazuju da "opasnost od recesije nije sprečena".
Kamatne stope, koje su naglo porasle širom sveta, verovatno će dodatno smanjiti potražnju za nemačkom robom.
Maloprodaja i izvoz su takođe naglo opali u martu, čime su povećani izgledi za reviziju bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu, rekao je ING-ov globalni šef makro sektora Karsten Bžeski.
"Revizija naniže bi značila da je privreda ipak pala u recesiju", rekao je Bžeski.
BDP je ostao nepromenjen u prvom kvartalu, nakon smanjenja od 0,5 odsto u četvrtom kvartalu 2022. godine. Recesija se definiše kao negativan privredni rast u dva uzastopna kvartala.
Nemačka je izbegla recesiju tokom zime, iako je ukupna proizvodnja u prvom kvartalu razočarala ekonomiste koji su očekivali oporavak. Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard prošle nedelje je izjavila da se izgledi za proizvođače u evrozoni pogoršavaju usred "razilaženja među sektorima privrede".