Ko je sledeći? To je pitanje koje je trenutno u glavama bankara, regulatora, investitora i štediša u Sjedinjenim Državama.
Uprkos svim zvaničnim uveravanjima, bankarska kriza, koja je zahvatila već četiri američke banke, još uvek nije završena. Za razliku od 2008, kada je pola Vol strita očišćeno u roku od nedelju dana, za sada se to dešava usporeno, piše nemački nedeljnik "Cajt". A glavna nada je da klijenti ne shvataju šta se dešava i da neće krenuti masovno da povlače svoja sredstva.
Šef Federalnih rezervi SAD Džej Pauel pokušao je da ubedi javnost da je američki finansijski sistem "čvrst", ali samo nekoliko sati kasnije, akcije kalifornijske "PakVest banke" pale su za više od 50 odsto. Takođe na zapadnoj obali, akcije "Zapadne alijanse" pale su za skoro 40 odsto.
Podsećanja radi, krah "Silikon veli banke", "Signačur" i "Prve republičke banke" usledio je nakon gubitka poverenja među akcionarima i pada cena akcija.
U panici, investitori su bežali iz banaka čija su imena samo zvučala slično. "Pacifik Vest", mala institucija u blizini Portlanda, potpuno nezavisna od "PakVesta", takođe se našla na udaru. I nije jedina.
"Mi NISMO Prva republička banka", napisao je izvršni direktor "Republik first" sa sa sedištem u Filadelfiji na veb stranici svoje banke krajem marta, misleći na "Prvu republičku", koju su regulatori kupili i prodali "Džej Pi Morganu".
Da li je kriza sada završena? To je ustvrdio Džejmi Dajmon, direktor "Džej Pi Morgana", nakon što su preuzeli "Prvu republičku".
Ipak, piše "Cajt", ovo se može shvatiti kao hvalisanje samoproglašenog spasioca posrnulih banaka. Možda i da opravda zašto su regulatori njemu i njegovom finansijskom konglomeratu od 3,7 biliona dolara dali više nego povoljan dogovor za "Prvu republičku".
Naime, "Džej Pi Morgan" ne mora da preuzima dugove banke iz Kalifornije, a ako se kasnije ispostavi da je imovina, odnosno hipoteke i drugi odobreni krediti, izgubljena, onda američki Fond za osiguranje depozita FDIC pokriva 80 odsto njih.
Brzo su identifikovani krivci za lov na slabe u finansijskom stadu: prodavci koji su se kladili na pad cena. Oni su se u poslednjih nekoliko nedelja usmerili na male i srednje banke. I kao i 2008. godine, bilo je poziva da se ograniče kratkoročni zajmovi ali ni to neće vratiti izgubljeno poverenje u sistem u skorije vreme.
Zato što se ništa nije promenilo u vezi sa osnovnim problemom: tokom poslednjih nekoliko godina, banke su uložile bilione svog kapitala u dugotrajne državne hartije od vrednosti SAD i hipotekarne hartije od vrednosti SAD koje garantuje vlada. To je izgledalo kao dobra ideja u eri niskih kamata koje su, opet, bile mera centralnih banaka da pomognu bankama nakon krize 2008. Samo američke banke su skoro udvostručile svoja posedovanja državnih hartija od vrednosti SAD između 2007. i 2022. sa 12 na 20 procenata.
"Silikon veli banka", prva domina u novoj rundi krize, imala je koristi od procvata tehnološke industrije tokom pandemije. Većina priliva, 91 milijardu dolara, otišla je u američke državne obveznice. Iako te hartije od vrednosti sa sobom ne nose rizik od neizvršenja obaveza, rizične su zbog visine kamatne stope. I to je pogodilo banke punom snagom kada su američke Federalne rezerve prošle godine počele da podižu kamatne stope u rekordnom roku kako bi se izborile protiv inflacije. Pravilo: ako kamatne stope rastu, hartije od vrednosti koje imaju nižu kamatnu stopu vrede manje.
Gubitak postoji samo na papiru dok banka ne bude primorana da proda te državne hartije od vrednosti - kojima je vrednost smanjena. Što je "Silikon veli banka" i uradila. Klijenti su sve više podizali svoje depozite, a banka je morala da prodaje državne obveznice da bi dobila neophodnu gotovinu.
Propale banke nikako nisu jedine čije su obveznice izgubile značajnu vrednost u roku od nekoliko meseci kao rezultat povećanja kamatnih stopa centralne banke. Sveukupno, nerealizovani gubici u obveznicama američkih banaka iznosili su 620 milijardi dolara u decembru 2022, prema FDIC-u. Studija Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja, objavljena u aprilu ove godine, čak je došla do potencijalnih gubitaka od 1,8 biliona dolara koji postoje u bilansima stanja.
Izlazak veoma bogatih doveo je banke u nevolje
Iako je ova tempirana bomba u finansijskom sistemu mogla da bude prepoznata, nedostajalo je alternativa, barem kada je Fed počeo da postavlja ključnu kamatnu stopu od najmanje četiri procenta kao cilj.
Ostalo je da se nadaju da većina klijenata neće ni primetiti u kakvoj su situaciji i da će ostaviti svoje depozite u svojoj banci iz čistog neznanja ili lenjosti. Svakako nije slučajno što ova računica nije uspela u "Silikon veli banci", koja je bila kućna banka za rizične kapitaliste tehnološke industrije, ljude koji su poznati po svojim oštrim proračunima.
Klijentela "Signačur banke" dolazi iz njujorških dinastija nekretnina, a među klijentima "Prve republičke" je bio Mark Zakerberg. Drugim rečima, klijenti banaka bili su bogataši koje su finansijski savetnici usmeravali ka unosnijim mogućnostima ulaganja i doveli do kolapsa tri banke.
Regulatorima ostaje malo toga da urade osim da se nadaju da će šira javnost biti manje upućena i lenja. A to se stavlja na test sa svakom novom panikom, zaključuje "Cajt".