"Špigl": Prošlo je doba zlatne ere zaduživanja

Prošlo je vreme nulte kamatne stope i niske inflacije, koji su dozvoljavali vladama da troše skoro neograničeno; čak i uz minimalni rast privrede, krediti su mogli da se otplate bez problema. Međutim, sada zaduživanje radi povećanja državne potrošnje podstiče inflaciju, a kamate brzo rastu, konstatuje "Špigl" analizirajući finansijsku situaciju na Zapadu i njen uticaj na zelenu energetsku tranziciju.

U doba zlatne ere zaduživanja, klimatski prihvatljivo restrukturiranje industrijskog društva organizovalo se mahom na kredit, a danas će oni koji izdaju zelene obveznice za izgradnju vetroparkova i gasovoda za transport vodonika morati da odvoje sve veći deo svog budžeta za kamate.

Nemački list se pita da li uopšte mogu da se plate svi programi subvencija vredni više milijardi dolara kojima se promoviše energetska tranzicija, ne samo u Nemačkoj?

Bajdenov zeleni san ili košmar

U Sjedinjenim Državama san američkog predsednika Džozefa Bajdena o pokretanju zelene industrijske renesanse subvencionisane stotinama milijardi iz njegovog Zakona o smanjenju inflacije finansijska realnost će pre ili kasnije raspršiti. 

Ako republikanci, koji zahtevaju drastično smanjenje potrošnje i poništavanje nekih Bajdenovih odluka, prevladaju u predstojećim pregovorima o dugu u Kongresu, predsednik će morati da okonča socijalne i ekološke programe u narednih nekoliko meseci. Ako pak pobede demokrate, čiji lider insistira na bezuslovnom podizanju limita daljeg američkog zaduživanja, buđenje će stići kasnije, i samim tim biće još bolnije.

Bajdenovi programi potrošnje podstakli bi inflaciju, doveli do trajnog sukoba sa centralnom bankom i povećali kamatne stope, i uz to podigli rizik od kraha novih banaka i tržišta nekretnina.

Na kraju, sledeća administracija bi morala da napravi drastične rezove ili poveća poreze, a američka ekonomija bi mogla da doživi prilično sivu recesiju, umesto zelenog procvata, kojem su se nadali.

U Briselu bez oskudice

U Evropi je vreme nestašice odavno nastupilo, što u Briselu vide drastično drugačije.

"Ursula fon der Lajen mesecima je pokretala razne inicijative, ali ako bolje pogledate, brzo ćete shvatiti da iza toga uvek stoji isti izvor finansiranja: fond za rekonstrukciju od skoro 700 milijardi evra, koji šefica Evropske komisije politički reciklira svaki put pod drugim nazivima", piše "Špigl" i dodaje da su u igri bili "Nekst dženerejšn EU" kao program protiv pandemije, ili "Re pover EU" za niže cene energije, ili "Net zero industri akt" kao pandan Bajdenovim zelenim subvencijama.

Međutim, zemlje EU uskoro će se suočiti s dvostrukim finansijskim problemom: prvo, neće biti subvencija iz Brisela. Drugo, za otplatu duga moraju se nabaviti tzv. sopstvena sredstva, za šta postoje samo magloviti planovi, a nema konkretnih rešenja. Ukoliko Unija ne želi da se zadužuje, što trenutno nije slučaj, vlade će morati da pronađu dodatni novac za Evropu.

Ovo pogoršava probleme i u Nemačkoj, gde vladajuća koalicija em najavljuje veće izdatke za odbranu, izbeglice i socijalna pitanja em skoro svakodnevno donosi nove programe subvencija za grejanje, transport, energetsku tranziciju i sl. Očigledno je da ova kalkulacija ne može da funkcioniše.

"Zapadne demokratije rasipaju novac dok ekonomska situacija zahteva uzdržanost; oslanjaju se na narkotično dejstvo subvencija, iako bi trebalo da obelodane stvarne troškove", zaključuje "Špigl".