Nedostatak kvalifikovanih radnika postao je normalna stvar u Nemačkoj, što može da ima kobne posledice za tu zemlju, upozorava "Dojče vele".
Bilo da je reč o energetici i elektrotehnici, informatici, tehnologiji mašina i vozila, niskogradnji ili građevinskoj tehnologiji – svako ko traži posao inženjera u Nemačkoj ima sve veći izbor.
Krajem 2022. u Nemačkoj je bilo ukupno 170.300 slobodnih radnih mesta za inženjere. Mnogi projekti javne izgradnje su zaustavljeni ili uopšte ne mogu da se pokrenu, a projekti digitalizacije su pali u vodu, navodi VDI, udruženje koje okuplja nemačke inženjere.
Naročito zabrinjava što se sve dešava upravo u Nemačkoj, koja je decenijama hvaljena kao zemlja inženjera i bila poznata u čitavom svetu po svom tehničkom znanju.
"U Nemačkoj smo ranije živeli od naših dobrih ljudskih resursa, to je bila naša snaga", kaže diplomirani inženjer Diter Vesterkamp iz VDI i dodaje da je sada sve manje studenata u odnosu na broj penzionera.
Ocenjuje da je najgore to što se situacija neće popraviti, jer su primetne demografske promene.
Na osnovnim tehničkim usmerenjima evidentan je pad broja studenata prve godine. U 2016. godini 143.400 mladih širom zemlje upisalo je u takozvana MINT-usmerenja, odnosno matematiku, informatiku, prirodne nauke i tehnologiju, a 2022. godine bilo ih je samo 125.600.
"Kao rezultat, u nadolazećim godinama može da se očekuje značajan pad broja diplomiranih studenata", kaže ekonomista Aksel Plineke sa Instituta nemačke privrede u Kelnu.
Napredak na kocki
Istovremeno je sve veća potreba za inženjerima, naročito u oblasti klimatski prihvatljivih tehnologija i proizvoda.
U istraživanju instituta iz Kelna, u 43 odsto firmi ocenjuju da će im biti potrebno više inženjera u budućnosti, a 63 odsto da su im neophodni IT-stručnjaci, što "eliminiše ključni argument koji ide u korist Nemačke kao poslovne lokacije", smatra Plineke.
Vesterkamp ističe da će biti teško da se ubedi industrija da investira u Nemačkoj, što bi moglo da bude "kobno".
"To mi sebi u Nemačkoj ne možemo da priuštimo", kaže Vesterkamp uz zaključak da je na kocki napredak zemlje.
On dodaje da problem ne može da se prevaziđe bez velike imigracije kvalifikovanih radnika iz inostranstva.
Broj stranih radnika u inženjerskim zanimanjima od kraja 2012. do septembra 2022. porastao je za 126,5 odsto, odnosno na oko 105.000. To znači da je već sada svaki deseti inženjer iz inostranstva, ali je čak i to daleko od dovoljnog, navodi portal.
Administracija - usko grlo
Političari su to prepoznali i trenutno reformišu zakonodavstvo koje reguliše imigraciju, ali potrebno je da se situacija sagleda još bolje, kažu u VDI. To pre svega znači da se poradi na birokratskim preprekama koje poznaje svaki preduzetnik koji želi da zaposli stručnjaka iz inostranstva.
"Potrebno je sedam meseci dok npr. nekom indijskom inženjeru bude dozvoljeno da radi ovde u Nemačkoj. To mi sebi jednostavno ne možemo i ne smemo da dozvolimo, jer druge zemlje mogu da budu brže i da angažuju tu osobu pre nas", upozorava Vesterkamp.
Plineke objašnjava da je za dozvolu potrebno toliko vremena zato što se dokumenta imigracionih vlasti u Nemačkoj šalju poštom u ambasadu u inostranstvo. Zatim je potrebno još oko mesec dana da se dobije termin u ambasadi za podnošenje zahteva za vizu.
On se zalaže za veću digitalizaciju i više osoblja u nadležnim službama, jer je administracija, po njegovim rečima, usko grlo u strategiji privlačenja kvalifikovane radne snage.
"To može da se kaže ovako: oni imaju auto koji bi sada trebalo da bude imigracija. Poboljšali su motor, to su pravila o imigraciji, reklamiraju to, a imaju i više goriva u rezervoaru. Ali, gume su i dalje za brzinu od 30 na sat", kaže Plineke.
Kako da oni koji dođu, tu i ostanu
Nemački univerziteti, a pre svega oni tehnički, nude veliki potencijal za useljavanje kada je reč o inženjerskim i informatičkim zanimanjima. To pokazuje i pogled na regionalnu preraspodelu zaposlenih u inženjerskim zanimanjima, jer se udeo stranih inženjera značajno povećao u poslednjih desetak godina.
To je zato što je do izbijanja pandemije korona sve više stranih studenata dolazilo na tehničke univerzitete u Nemačkoj.
"Bilo je teško zbog korone, ali sada moramo ponovo da počnemo da dovodimo više stranih studenata u Nemačku", poručuje Vesterkamp. Međutim, problem je i kako da oni koji dođu, tu i ostanu.
Vesterkamp ističe da polovina stranih studenata koji su u Nemačkoj stekli diplomu, napušta Nemačku direktno posle studija "i sa sobom nosi znanje koje su ovde stekli".
On dodaje da bi Nemačka morala bolje da se brine o ljudima koje je ionako teško privukla.