Globalne ekonomske tenzije dovele su do toga da tržište nepokretnosti uspori u mnogim evropskim zemljama, dok je naše tržište pokazalo znake otpornosti prema globalnim trendovima, izjavila je Ivana Štrbac iz Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Ona je rekla da je u mnogim evropskim zemljama kao što su Danska, Norveška i Nemačka došlo do pada potražnje i broja transakcija, ali i cena neporektnosti.
Dodala je da je naše tržište pokazalo određene znake otpornosti prema globalnim trendovima u smislu da tržište jeste usporilo kada je reč o broju prodatih nekretnina, ali da su cene i dalje rasle.
"To smo i videli na osnovu indeksa RGZ, koji je zabeležio da je došlo do porasta cena stanova za 13,6 odsto. Međutim, taj rast nije toliko veliki kao što je bio u prošlom kvartalu. Dakle, to usporavanje tržišta odnosi se na to da je broj transakcija manji nego u istom periodu prošle godine", objašnjava Štrbac za Tanjug.
Ona kaže da podaci iz aprila, koji će biti objavljeni u okviru izveštaja za drugi kvartal govore u prilog tome, odnosno da i dalje pada broj transakcija na osnovu kupoprodajnih ugovora, koji se na nedeljnom nivou dostavljaju RGZ.
Na pitanje da li je pravo vreme za kupovinu nepokretnosti ili ne, ona je rekla da smo poslednje dve godine svedoci prave ekspanzije na tržištu nepokretnosti koja se ogleda u rastu cena, povećanju broja transakcija i vrednosti novca koji je uložen u nepokretnosti u Srbiji.
"Sada, međutim, vidimo blago zaravnanje krive, odnosno usporavanje tog tržišta. Mnogi stručnjaci sugerišu i savetuju građane da investiraju ili ne investiraju u nepokretnosti, ali zaista je teško reći koji je pravi trenutak. U principu možemo da kažemo da ko ima novca nije loše da kupi nepokretnost, naročito imajući u vidu karakteristike našeg tržišta, jer građani veruju da su nepokretnosti stabilan vid investicije", kaže Štrbac.
Ona objašnjava da se na nepokretnost ne gleda samo kao na rešenje stambenog pitanja u Srbiji, već da mnogi ljudi izdaju stanove i da ulaganje u nekretnine vide kao vid štednje. Štrbac ukazuje da će na cene svakako uticati ponuda i tražnja.
"Investitorima je sada skuplje da podignu kredit i da investiraju u nove objekte i može se očekivati da će i na strani ponude doći do pada. S tim u vezi taj odnos ponude i potražnje može održati cene i dalje na stabilnom nivou imajući u vidu da se u narednom kvartalu ne očekuje da dođe do pada cena kao što je u nekim zapadnim zemljama", kaže Ivana Štrbac.
Ona navodi da su se u prvom kvartalu tradicionalno najviše prodavali stanovi, zatim građevinsko zemljište, poljoprivredno, kuće i na kraju i ostale nepokretnosti.