Iza drame o plafonu duga krije se tragedija javnih finansija SAD, piše "Fajnenšel tajms". List navodi da su Grčka 2015. i Velika Britanija prošle godine pokazale na svojim primerima šta sve može da krene naopako, kada dođe do sukoba politike i javnih finansija i ukazuje da SAD očigledno ne smatraju da treba da nauče lekcije na primerima drugih zemalja. Umesto toga, Amerika ide u sopstveni politički sukob oko gornje granice duga od 31,4 biliona dolara, možda već sledećeg meseca. Od svih se traži da izaberu svoje heroje i zlikovce u predstojećoj borbi, a ulozi su visoki.
U prvih sedam meseci fiskalne 2023. godine osnovni državni prihodi su smanjeni za 10 odsto, a rashodi za 12 odsto. Ovo ostavlja deficit saveznog budžeta više od tri puta većim u odnosu na isti period fiskalne 2022. godine.
List navodi da najnovije prognoze pokazuju da će nivo federalnog duga sa udelom u nacionalnom dohotku od 98 odsto u 2023. godini, biti samo 7,6 odsto ispod svog ratnog vrhunca iz 1946. i da je na putu da ga premaši 2028. godine. Inače, javni dug Ujedinjenog Kraljevstva, koji je takođe na visokom višedecenijskom nivou u odnosu na bruto domaći proizvod, je i dalje manji od polovine nivoa na kojem je bio na kraju Drugog svetskog rata.
FT piše da brzi rast američkog javnog duga odražava užasno stanje američke politike. Republikanci otkrivaju fiskalnu opreznost samo kada su u opoziciji, pre nego što smanje poreze kada su na funkciji. Znajući ovo, demokrate su odustale od fiskalne opreznosti i umesto toga promovišu ogromne, i često neograničene, programe potrošnje, kao što je Zakon o smanjenju inflacije.
Rezultat je da SAD narušavaju svoju poziciju u svakom dugoročnom međunarodnom poređenju snage javnih finansija. FT poredi situaciju u Americi sa zemljama evrozone kojima je bila potrebna podrška tokom protekle decenije. Portugal, Irska i Španija su imale niži nivo bruto duga nego što SAD ima danas, a prognoze MMF-a pokazuju da će američki dug premašiti onaj u Italiji do 2028. i u Grčkoj do kraja decenije.
Naravno, u svetu niskih kamatnih stopa, zemlje mogu da žive dobro sa nešto višim nivoima duga i ne moraju da otplaćuju svoje zaduživanje. To je u svom radu zagovarao Olivije Blanšar u Međunarodnom monetarnom fondu i Peterson institutu, ali povoljan veći dug ne znači da je dozvoljeno zaduživanje gotovo bez ograničenja. I sam Blanšar navodi da "putanja duga u SAD nije održiva prema trenutnoj politici".
Polarizovana politika bi mogla da obezbedi da SAD ne mogu da plate sve svoje račune u narednim nedeljama. "Fajnenšel tajms" navodi da ova pozorišna predstava, koja se ponavlja, počinje da guta finansijska tržišta, ali napominje da će se to verovatno rešiti nakon nekih potencijalno "čupavih" trenutaka.
Prava tragedija javnih finansija SAD su njihove hronične slabosti. Ovo neće izazvati samo iznenadnu krizu i ne pokazuje znake razrešenja. Na kraju krajeva, problem je mnogo dublji. On će se pogoršavati, kako stanovništvo SAD stari, slabiće dolar kao svetsku rezervnu valutu i oslabiće američku sposobnost da projektuje ekonomsku moć na globalnom nivou, navodi FT.