Starost stanovništva pogađa javne finansije širom sveta, a rejting agencije upozoravaju da su nedavna povećanja kamatnih stopa povećala izdatke za penzije i troškove zdravstvene zaštite. Dok kamatne stope rastu kao odgovor na najveći porast inflacije za jednu generaciju, "Mudis", "Es end Pi" i "Fič", upozoravaju da sve lošiji demografski podaci već pogađaju kreditne rejtinge vlada. Oni dodaju da bez temeljnih reformi, preti da se stvori začarani krug većih fiskalnih opterećenja i rastućih troškova zaduživanja.
"U prošlosti se uticaj demografije razmatrao na duge staze. Sada je budućnost sa nama i već pogađa državne kreditne profile", rekao je Ditmar Hornung iz kompanije "Mudis".
Američke federalne rezerve (FED), Evropska centralna banka(ECB) i Banka Engleske podigle su kamatne stope ovog meseca na najviši nivo od finansijske krize - povećavajući troškove vladinog servisiranja duga.
"Dok se demografija sporo razvija, problem postaje sve ozbiljniji. Dobro smo upoznati sa negativnim efektima u mnogim zemljama, a oni samo rastu", rekao je Edvard Parker, globalni šef istraživanja za suverene i nadnacionalne kompanije u "Fiču", koji je prošlog meseca snizio kreditni rejting Francuske, upozoravajući da bi reformska agenda predsednika Emanuela Makrona mogla da zastane.
Agencije za procenu rejtinga ukazuju da porast troškova pozajmljivanja pogoršava i uticaj na rast promena u populaciji radno sposobnog stanovništva, i udar na javne finansije zbog povećanja računa za zdravstvenu zaštitu i penzije.
Ovo je uticalo na izglede za dug u EU, jer će, prema Evropskoj komisiji, udeo stanovništva starijih od 65 godina porasti sa 20 odsto sada na 30 odsto do 2050. godine, kao i u Japanu i SAD.
Marko Mrsnik, vodeći analitičar u "Es end Pi", dodao je da bi, prema stres testu ove agencije, povećanje troškova zaduživanja za jedan procentni poen povećalo odnos duga prema bruto domaćem proizvodu za Japan, Italiju, UK i SAD za oko 40 do 60 procentnih poena do 2060.
"To je veoma značajno povećanje i podrazumeva reforme koje se bave pritiscima starenja ili će verovatno biti potrebne druge fiskalne reforme, ako državni dug ostane održiv", rekao je Mrsnik.
Mere za ublažavanje troškova starenja
"Es end Pi" je u januaru saopštio da će otprilike polovina najvećih svetskih ekonomija do 2060. godine biti teško pogođena, ako se ne preduzmu mere za ublažavanje troškova starenja stanovništva.
Procenjuje se da bi, u odsustvu reformi fiskalne politike vezane za starenje, prosečna vlada imala deficit od 9,1 odsto BDP-a do 2060. godine, što je ogroman porast sa 2,4 odsto, kakve su procene za 2025.
"Es end Pi", takođe, predviđa da će troškovi penzija porasti u proseku za 4,5 procentnih poena BDP-a do 2060. godine, dostižući 9,5 procenata, iako sa velikim varijacijama među zemljama. Agencija za rejting je predvidela da će između 2022. i 2060. godine potrošnja na zdravstvenu zaštitu u proseku po državi porasti za 2,7 procentnih poena BDP-a.
"Što vlade duže odlažu akciju, to će ta akcija biti bolnija", rekao je Parker iz "Fiča".
Kao mogući znak pritiska, republikanci u Kongresu pozivaju na smanjenje potrošnje i strukturnu reformu budžeta u visoko nabijenoj konfrontaciji oko gornje granice američkog duga.
Analitičari navode da su zemlje centralne i južne Evrope u svetu među najlošijim demografskim profilima, a izdvajaju Nemačku, čije stanovništvo stari jednom od najbržih globalnih stopa.
U ovogodišnjem izveštaju "Mudisa" navodi se da je pritisak na nemačkom tržištu rada "već vidljiv" i dodaje da će "potencijalni rast dalje oslabiti u narednoj godini bez reformi".
Agencije za rejting ukazuju i na opasnosti zbog strukturnog deficita penzionog sistema u Španiji, gde je vlada nedavno ponovo uspostavila direktnu vezu između plaćanja i inflacije, kao i rekord Francuske u upravljanju svojim finansijama.
Ali oni pripisuju Grčkoj zasluge za sveobuhvatne reforme svog penzionog sistema nakon dužničke krize. U istraživanju "Es end Pi" o 81 zemlji, to je bila jedina država u kojoj se očekivalo da će potrošnja vezana za uzrast pasti do 2060.
Nasuprot tome, nekoliko azijskih zemalja ima sve lošije izglede zbog demografskih pritisaka.
"Ako pogledate 2050. godinu, onda su Koreja, Tajvan i Kina neke od zemalja sa najgorim profilima", rekao je Parker.