SAD na korak od "nezamislivog": Šta ako Amerika ostane bez gotovine i ne izmiri javni dug

Američka vlada bi za nekoliko nedelja mogla da ostane bez gotovine ako se politička borba u Vašingtonu oko gornje granice duga ne reši.

Analitičari, ekonomisti i industrijske grupe očekuju da će Bela kuća i Kongres, kao što se dešavalo mnogo puta ranije, sklopiti dogovor i sprečiti neizvršenje obaveza, piše "Fajnenšel tajms".

Međutim, ministarka finansija Dženet Jelen upozorila je da, ako to ne urade, SAD možda neće moći da plate svoje račune od 1. juna, što je stav koji podržava Kongresna kancelarija za budžet, nestranačka vladina agencija.

Neizvršenje obaveza

SAD bi bile u ozbiljnom problemu ako ne izvrše planirane isplate investitorima vlasnicima državnog duga, odnosno državnih obveznica. Među glavnim vlasnicima su strane centralne banke, koje za svoje monetarne rezerve zavise od državnih obveznica i američkih dolara.

Tada bi kreditni rejting SAD bio snižen. Neplaćanje drugih obaveza - kao što su isplate socijalnog i zdravstvenog osiguranja i plate u administraciji ili vojsci - ne bi potpalo pod neizvršenje obaveza, prema tumačenju agencija za kredigni rejting "Mudiz" i "Es end Pi".

Neki republikanci u Kongresu raspravljali su o mogućnosti da Trezor (ministarstvo finansija) da prioritet isplatama obveznica ako je neizvršenje obaveza blizu. Ali Jelen je odbacila tu ideju i nazvala otplatu dugova, ali odlaganje drugih, "bankrot pod drugim imenom".

Analiza Bele kuće sugeriše da bi kratkotrajno neizvršenje obaveza rezultiralo gubitkom pola miliona radnih mesta i padom bruto domaćeg proizvoda od 0,6 odsto. Razvlačenje neizvršenja dugovanja mogao bi da dovede do gubitka 8,3 miliona radnih mesta i pada BDP-a od 6,1 odsto. Troškovi pozajmljivanja u oba scenarija bi porasli.

Drugim rečima, to bi "uništilo kreditni skor vlade Sjedinjenih Država. I bilo bi potrebno mnogo vremena da se popravi, baš kao što je slučaj sa pojedincima", rekao je Dejvid Keli, glavni globalni strateg u "Džej Pi Morganu". Zbog neizvršenja obaveza države, "američki poreski obveznici bi morali da plaćaju mnogo više poreza u decenijama koje dolaze".

Koja će plaćanja SAD morati da izvrše?

SAD su odgovorne za plaćanje velikih kamata i glavnice na obveznice oko takozvanog datuma Iks, dana kada vlada ostane bez novca.

Plaćanje kamata na obveznice se vrši 15. i poslednjeg dana u mesecu. Očekuje se da će isplata na kraju meseca za maj biti između 10 i 16 milijardi dolara, prema procenama Kongresa. U junu, isplata sredinom meseca iznosiće oko 3 milijarde dolara, dok bi isplata na kraju meseca mogla da bude između 10 i 16 milijardi dolara.

Investitori poseduju otprilike 90 milijardi dolara u obveznicama koji dospevaju krajem maja i 138 milijardi dolara koji dospevaju tokom juna, a za isplatu je odgovoran Trezor.

Velika plaćanja za domaće obaveze, kao što su zdravstvena zaštita i socijalno osiguranje, takođe dospevaju u narednim nedeljama.

Kongresna kancelarija za budžet procenjuje da ministarstvo finansija ima na raspolaganju oko 360 milijardi dolara za maj i početak juna, sve dok dodatna tromesečna uplata poreza ne dođe 15. juna.

"Prvih nekoliko nedelja u junu biće veoma problematične", kaže Vilijam Hogland, potpredsednik Centra za dvopartijsku politiku.

Šta bi se desilo sa tržištima ako dođe do neizvršenja obaveza?

Rizičnija sredstva kao što su američke akcije i korporativne obveznice suočila bi se sa velikim gubicima. Američke obveznice i dolar su tradicionalno utočište za investitore u nestabilnim periodima, tako da, paradoksalno, mogu porasti u vrednosti odmah nakon neispunjenja obaveza — iako bi neizvršenje obaveza bilo na osnovu američkog duga. To je zato što investitori kažu da spremnost i sposobnost SAD da isplate svoje obveznice na kraju nisu dovedene u pitanje.

Potpuni krah SAD je "nezamisliv" jer bi "izazvao haos" na globalnim finansijskim tržištima, kaže Sima Šah, glavni globalni strateg u "Prinsipal aset menadžmentu". Mesečna anketa menadžera fondova Banke Amerike pokazuje da 29 odsto menadžera ne očekuje rešenje za ćorsokak, u odnosu na 20 odsto u aprilu.

Ali za nosioce osiguranja na američke državne obveznice, čija je cena nedavno porasla na rekordno visok nivo kako su porasli strahovi od neizvršenja obaveza, očekuje se potencijalno ogromna isplata.

Šta mogu da urade Federalne rezerve?

Predsednik Fed-a Džej Pauel je uporan da je centralna banka ograničena u svom kapacitetu da nadoknadi svaku štetu izazvanu neispunjenjem obaveza, iako su zvaničnici u prošlosti naveli načine na koje bi mogla da deluje.

Na primer, u transkriptima razmatranja iz 2011. i 2013. — drugim godinama kada je bilo problema sa dugom - centralna banka je raspravljala o korišćenju redovnih alata kao što je uklanjanje hartija od vrednosti sa tržišta preko noći i pozajmljivanje gotovine kroz repo operacije, ili čak direktna kupovina državnih obveznica.

Ali to bi moglo značiti da Fed mora da zaustavi svoj plan za smanjenje veličine svog bilansa stanja.

Druga alternativa bila je da Fed ukloni iz opticaja neispunjene hartije od vrednosti Trezora, bilo kupovinom pogođenih obveznica ili zamenom onih za druge u svom vlasništvu. Godine 2013. Pauel, tada guverner, nazvao je opcije "odvratnim", iako je priznao da bi "pod određenim okolnostima" mogao potencijalno da razmisli o podršci takvim rešenjima.