Ekonomija
RT Balkan istražuje: Država smanjuje subvencije za strane investitore, koliko je do sada potrošeno?
Profesor Milorad Filipović smatra da je politika podsticaja koja je motivisana davanjem subvencija kao uslov za zapošljavanje novih radnika u našim uslovima prevaziđena
Da bi dobili državne subvencije domaći i strani investitori će ubuduće morati da ulože više novca, ali i da zaposle veći broj radnika. Vlada Srbije, naime, izmenila je Uredbu o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja, kojom je podigla prag za minimalno ulaganje potrebno da bi se dobila pomoć države. Do sada je bilo dovoljno da investitori ulože po 100.000 evra i da zaposle 10 radnika da bi dobili podsticaj, a ubuduće će im trebati tri puta više novca i moraće da angažuju minimum 30 radnika.
Ekonomisti, ali i predstavnici sindikata su više puta ukazivali da je postojeći sistem subvencionisanja stranih investitora prevaziđen, i da su potrebne izmene. Kao adut da država posle gotovo dve decenije "zavrne slavinu" navode podatke da Srbija više ne mora po svaku cenu da privlači strance subvencijama po radnom mestu, jer i domaće kompanije imaju sve više poteškoća sa nedostatkom radne snage. S druge strane, sindikati se žale da investitori dobijaju mnogo, a da su radnici uglavnom na minimalcu.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović je sa saradnicima napravio analizu subvencija od 2006. do 2016. godine, koja je kasnije inovirana i podacima do 2019. godine prema kojoj je država je do tada pomogla 296 projekata sa oko 655 miliona evra subvencija.
Profesor Filipović, doduše, za RT Balkan napominje da se trenutno stanje subvencija ne zna, jer su poslednji podaci koje ima već zastareli, ali da se sa sigurnošću može reći da je takva politika podsticaja koja je motivisana davanjem subvencija kao uslov za zapošljavanje novih radnika u našim uslovima - prevaziđena.
"Činjenica je da mi uveliko imamo nedostatak radne snage, tačnije disbalans - imamo nezaposlene bez kvalifikacija koje se traže na tržištu rada, a sa druge strane poslodavci kukaju da nemaju kvalitetne radne snage na raspolaganju i da to sve više postaje ograničavajući faktor rasta. Pored toga, politika subvencija u funkciji zapošljavanja dovela je i do ’iskrivljavanja’ efekata, jer je najveći deo novozaposlenih u opštinama i gradovima koji su već iznadprosečno razvijeni, dok je u najnerazvijenijim sredinama i dalje prisutan veliki višak nezaposlene radne snage", kaže profesor.
Sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović smatra da subvencionisanje stranih investitora ima sve manje smisla.
"Ne znam za koga se otvaraju preduzeća ako ih mi kao poreski obveznici finansiramo, a s druge strane imamo odliv naše radne snage i dolazak ljudi iz inostranstva. Već imamo deficit u pojedinim zanimanjima, a pokušavamo da zaposlimo radnu snagu iz drugih zemalja, kao što su Indija i Pakistan. Mislim da to ne treba da bude težnja ni jedne vlade, niti da naši ljudi idu u inostranstvo, a da ih menjaju strani radnici", smatra Mihajlović.
Odlaze kad potroše subvencije
Prof. Filipović podseća da sve češće stižu vesti da dolazi do zatvaranja fabrika koje su otvarane državnim subvencijama ili barem do otpuštanja dela radnika. Dodaje da je to dobrim delom uzrokovano i objektivnim stanjem na globalnom nivou, sankcijama Ruskoj Federaciji, ratom, otežanom nabavkom repromaterijala i energenata i otežanim transportom robe.
Jedan od poslednjih primera je kompanija "Gruner" koja je posle brojnih naslova u medijima da otpušta radnike, a da je od države dobila više od tri miliona evra, saopštila da će "u budžet Srbije vratiti deo novca od subvencija za nova radna mesta, u skladu sa ugovorom i po zakonu". Oni su, međutim, naveli da je opredeljenje vlasnika kompanije da i ubuduće radi u Vlasotincu i da je moguće da će se, nakon stabilizacije stanja na tržištu, ponovo povećati i broj radnika.
Ne tako davno i Vranjanci su na svojoj koži osetili (ne)milost stranih investitora, koji se po isteku ugovorenog roka o subvenciji jednostavno pokupio i napustio zemlju.
Posle odlaska italijanskog "Geoksa" koji je podelio otkaze za više od 1.000 radnika, Komisija za kontrolu državne pomoći (KKDP) kontrolisala je količinu subvencija koje je ova kompanija dobila i utvrdila da je državna pomoć bila neusklađena, odnosno, da su država i Grad Vranje "preplatili" ovu investiciju.
Država im je dala oko 12,7 miliona evra, a u izgradnju i opremanje fabrike je ukupno uloženo oko 18,5 miliona evra. U Rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći piše da je utvrđeno da intenzitet državne pomoći dodeljene korisniku iznosi 68,95 odsto, odnosno da im je dodeljeno 18,95 odsto više u odnosu na uredbom propisani intenzitet državne pomoći. Komisija je zato naložila resornom ministarstvu da od investitora traži povraćaj državne pomoći, a u pitanju je iznos od 414 miliona dinara, odnosno oko 3,5 miliona evra.
A to nije bio jedini trošak za državu, jer je morala da zbrine i više od 1.000 radnika koji su gotovo preko noći ostali bez posla, a za to je onda turskoj kompaniji "Teklas" odobrila novih 10,7 miliona evra državne pomoći.
Uredbom koja je do sada bila na snazi, investitori su mogli da dobiju najviše do 7.000 evra po osnovu novootvorenog radnog mesta u jedinici lokalne samouprave koja prema stepenu razvijenosti spada u devastirano područje, ali s obzirom na to da ovo nije jedini podsticaj, dešavalo se da investitori dobiju i više od 100.000 evra po radniku. Komisija za kontrolu državne pomoći je identifikovala čak 117 šema državne pomoći koje u Srbiji primenjuju državni, pokrajinski i organi lokalnih samouprava, tako da i ne čudi što ne postoje zbirni zvanični podaci koliko je država ukupno do sada potrošila novca da bi privukla investitore, koliko su kompanije dobile i po kojim sve osnovama.
Kao rekordera u visini podsticaja mediji su navodili jednu švajcarsku fabriku čokolade, koja je za otvaranje 100 radnih mesta dobila 12 miliona evra, odnosno, oko 120.000 evra po zaposlenom.
Investitorima manje subvencije i veće obaveze
Investitori sada mogu da računaju na nove kriterijume za dobijanje podsticaja. Vlada je nedavno izmenila uredbu koja reguliše ovo pitanje. Takođe, izmenjena uredba ukinula je i podelu lokalnih samouprava prema stepenu razvijenosti, tako da je teritorija Srbije podeljena na pet regiona: Beogradski region, Region Vojvodine, Region Šumadije i Zapadne Srbije, Region Južne i Istočne Srbije i Region Kosovo i Metohija.
Na podršku države u Beogradskom regionu može da računa projekat kod kojeg opravdani troškovi ulaganja iznose najmanje pola miliona evra i kojima se obezbeđuje zapošljavanje najmanje 50 novih zaposlenih na neodređeno vreme. U Vojvodini je prag 400.000 evra troškova i 40 novih zaposlenih, dok je to u Šumadiji, Zapadnoj Srbiji, Južnoj i Istočnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji 300.000 evra i 30 radnika.
Za ulaganja veća od pet miliona evra, rok za realizaciju je do deset godina od datuma podnošenja prijave za dodelu sredstava.
U Beogradu je po radniku moguće dobiti 20 odsto opravdanih troškova bruto zarada, a najviše 2.000 evra. U Vojvodini sleduje 25 odsto opravdanih troškova bruto zarada, a najviše 3.000 evra. U regionima Šumadije i Zapadne Srbije, Južne i Istočne Srbije i na Kosovu i Metohiji ima pravo na 30 odsto, a limit je 5.000 evra.
Poljoprivreda kao deo rešenja
Na pitanje šta je rešenje, ili koje grane privrede bi država mogla da unapredi, profesor Milorad Filipović kaže da bi veća ulaganja u poljoporivredu svakako imala smisla, pogotovo "kada bi se podsticaji distribuirali pre svega manjim i srednje velikim proizvođačima (paorima), a ne tajkunskim kompanijama".
"Ulaganja u obnovu mehanizacije, u veću primenu savremenih agrotehničkih mera i ostalo, dali bi relativno brzo rezultate koji su merljivi, a uticali bi veoma pozitivno kako na rast BDP-a, tako i na zapošljavanje preradnih kapaciteta i izvoz", smatra Filipović.
Ekonomisti smatraju i da se, s druge strane, treba fokusirati samo na investitore koji donose visoke tehnologije, visoko inovativne, a samim tim i profitabilne proizvode, a da bi oni koji proizvode robu niskog nivoa obrade i isplaćuju najniže plate trebalo da ostanu bez obilate pomoći države.
