Pregovori o minimalcu: Sindikati traže povećanje najniže plate pre januara

Sekretar Saveza samostalnog sindikata Srbije Zoran Mihajlović poručio je da je u pregovorima o vanrednom usklađivanju minimalne zarade, koji počinju danas, neophodno naći zajednički jezik i mogućnost da se trenutna minimalna zarada, zbog inflacije, koriguje od polovine 2023. godine, a ne tek od januara 2024. godine, kao što je predviđeno.

Mihajlović je rekao Tanjugu da danas zvanično počinju pregovori oko vanrednog usklađivanja minimalne zarade za ovu godinu, na kome se očekuje da će se zajedno sa Ministarstvom finansija i sa Unijom poslodavaca, naći zajednički jezik kako bi se našla mogućnost da se trenutna minimalna zarada koriguje od polovine ove godine, jer su inflacija i cene koje rastu devalvirale povećanje koje je bilo početkom 2023. godine.

"Imali smo obećanje da će to biti već unazad dve, tri godine, ali nažalost to se ne dešava. Ono što je problem sada je da je sve veća razlika između minimalne potrošačke korpe i minimalne zarade, i mi hoćemo da to nekako stignemo" naveo je Mihajlović i dodao da sumnja da će i ovog puta uspeti, ali poručuje da ne treba odustati.

Poslodavci još mere

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, međutim, kaže da treba imati u vidu da bi se povećanjem minimalne zarade, povećale i ostale zarade približne minimalnoj.

Atanacković kaže za Tanjug da se i ranije pominjala mogućnost da se dva puta godišnje ustanovi minimalna cena, što ranije nije bilo potrebno pošto je bila niska inflacija.

"S obzirom da je od prošle godine krenula visoka inflacija, to se nameće kao jedno od rešenja za one koji imaju najniža primanja", dodao je Ataacković.

Napominje da se UPS zajedno sa vladom dogovorila na posebnoj sednici Socijalno - ekonomskog saveta, da se krene ponovo u razmatranje mogućnosti povećanja minimalca.
Atanacković dodaje da se u anketi koju je UPS uradila, pokazalo da je većina poslodavaca za povećanje s obzirom da većina od njih ne isplaćuje minimalne zarade, ali napominje da bi se povećanjem minimalne zarade povećale i ostale zarade približne minimalnoj.

"Danas ćemo izaći sa argumentima, nas između ostalog interesuje koji će tu biti i stav vlade, jer je ona najveći poslodavac i praktično u odnosu na te mogućnosti, mi takođe izlazimo sa svojim predlozima, s tim što je jasno da mi moramo da štitimo one najslabije, poslodavce koji su u najtežim situacijama, a njih ima prilično", rekao je Atanacković.

Dodao je da je inflacija negativno uticala kako na potrošače, tako i na privrednika, koji takođe trpe posledice. Podsetio je i da nikada nije postignut dogovor da minimalna zarada prati potrošačku korpu i inflaciju, iz razloga što bi ta povećanja sa tekućih nivoa do minimalne potrošačke korpe bila značajno velika, kao i da se godinama unazad minimalna cena rada kretala oko 50 odsto od prosečne.