Radnicima koji u Srbiji primaju minimalac svakog meseca fali oko 10.000 dinara, samo da bi "zakrpili" trošak minimalne potrošačke korpe. Oni koji imaju najniže plate po satu su plaćeni 230 dinara, pa je prosečan iznos koji mesečno zarade oko 40.000 dinara.
I sindikati i poslodavci saglasni su da od ove sume ne može da se živi, ali dok predstavnici radnika traže da se minimalac poveća, druga strana, na kojoj su privatnici i država, smatra da nema prostora da se ta korekcija desi pre početka sledeće godine, kao što je i predviđeno.
Pregovori o iznosu minimalne zarade za sledeću godinu počeli su prošle nedelje, ranije nego ikad, jer se obično to dešavalo u septembru, kada se pregovaralo o ceni rada koja će važiti od januara do decembra naredne godine. Zato je i došlo do nesporazuma, jer su sindikati smatrali da na sastanak dolaze da pregovaraju o vanrednom povećanju najnižih plata od jula, ali su ih ostali učesnici debate ubrzo razuverili - sa objašnjenjem da se dogovaraju tek za sledeću godinu.
"Mi smo došli sa uverenjem da pregovaramo o ceni rada za ovu godinu, odnosno za vanredno utvrđivanje cene rada od jula, a Ministarstvo finansija je došlo sa predlogom da to radimo za sledeću godinu, ali da krenemo malo ranije, što nema nikakve logike. Ne znam zašto bismo počinjali ranije s obzirom da to nama ne ide u prilog, jer se uzimaju trenutni parametri, odnosno oni od početka godine, a da mi pregovaramo tek za sledeću godinu", navodi Zoran Mihajlović, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za RT Balkan.
Mihajlović kaže da sindikati i dalje ostaju pri tome da bi minimalna zarada trebalo da se izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom i da će na tome insistirati. To znači da bi trenutna minimalana zarada trebalo da se poveća za 25 odsto.
"Možda to u ovom trenutku i nije realno, ali dajte da se bar približimo tom iznosu od 50.000 dinara. Umesto da smo bliže, mi smo svake godine sve dalje i dalje od minimalne potrošačke korpe. Iznos minimalca zavisi od broja dana u mesecu, pa je u februaru, na primer, bio 36.000 dinara. Mi smo imali povećanje cene struje za osam odsto, gasa za 11 odsto, najavljena su nova poskupljenja energenata za oktobar i april sledeće godine. To će sigurno uticati i dalje na cene osnovnih namirnica i mi gledamo da se izborimo da očuvamo standard te grupacije ljudi koja prima minimalnu zaradu, a mnogo je ljudi koji su samo malo iznad tog iznosa", napominje Mihajlović.
On kaže da sindikati nisu odustali od pregovora, ali da ne znaju o čemu pregovaraju, jer poslodavci ne nude ništa.
Minimalna zarada je poslednji put povećana od januara za 14,3 odsto, a inflacija je u istom mesecu bila 15,8 odsto i nastavila je da raste sve do aprila, zbog čega sindikalci tvrde da su radnici koji imaju najniže plate u minusu, koji će se sa daljim poskupljenjima narednih meseci još produbiti.
Na minimalcu više od 350.000 ljudi
U Srbiji je inače zaposleno oko 2,3 miliona ljudi, a od 350.000 do 400.000 ljudi prima minimalnu zaradu. Mihajlović ističe da, bez obzira što Zakon o radu pripisuje da radnici minimalac mogu primati šest meseci i to u uslovima otežanog poslovanja, jedni te isti poslodavci, kako tvrdi, ga isplaćuju godinama. Najveći problem je što je mnogima koji su na minimalcu poslodavac država.
Šansa da se cena rada koriguje pre nove godine za sada su minimalne. Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za RT Balkan da se privrednici neće ponašati drugačije u odnosu na državu, koja je najveći poslodavac.
"Statistika koju su prikazali predstavnici Ministarstva finansija pokazuje da nije došlo do značajnog prekoračenja u većini parametara u odnosu na ono što je bilo predviđeno. Potrošačka korpa je u međuvremenu porasla u istom iznosu ili malo većem od povećanja minimalca. Vlada stoji na stanovištu da se ništa nije u toj meri promenilo, i da, bez obzira na inflaciju, ne bi trebalo menjati cenu rada. Okolnosti nisu promenjene u većoj meri u odnosu na ono povećanje koje je bilo u januaru, a koje je ispregovarano u septembra prošle godine", tvrdi Atanacković.
On napominje da je većina poslodavaca koji su u UPS, za povećanje minimalne zarade, ali da stav Unije ne može biti prema onome kako bi radila većina poslodavaca.
"Većina je za povećanje, ali mi moramo da zastupamo i one koji nisu u stanju da isplaćuju više od trenutnog minimalca, a to je oko 15 odsto firmi. Oni su već sada u poteškoćama, najviše osećaju posledice krize. Ulazni parametri su im poskupeli i osećaju težinu inflacije kao i potrošači i svi ostali. Doveli bismo ih u veoma nezgodnu situaciju", smatra Atanacković.
Ministarstvo finansija je u petak saopštilo da počinju pregovori oko povećanja minimalne cene rada, ali za sledeću godinu. Naveli su i da su pripremili analizu parametara za utvrđivanje minimalne cene rada za 2024. godinu, zasnovanu na poslednjim raspoloživim makroekonomskim podacima i revidiranim projekcijama za naredni period.
Oni su istakli da se već godinama unazad ustaljenom dinamikom povećanje minimalne cene rada obavlja jednom godišnje, tako da nova minimalna cena rada po satu važi od 1. januara naredne godine i naglasili da će tako biti i ovog puta, što znači da ne razmatraju mogućnost ranijeg podizanja praga minimalnih zarada. Da li će ostati pri ovom stavu biće poznato posle 25. maja, kada se nastavljaju pregovori predstavnika sindikata i poslodavaca.