U većini sela u Srbiji do pre dve, tri godine, ili do početka pandemije kovida 19, kuće su mogle da se kupe i za 1.000 evra, a za 5.000 evra kupci su praktično mogli da biraju. U međuvremenu je potražnja za domaćinstvima na selu drastično porasla, a prateći visoke cene kvadrata u gradovima, i seoske nekretnine su dobile na ceni.
Danas je poprilično teško pronaći kuću za manje od 10.000 evra, iako u agencijama za nekretnine kažu da ih još ima.
Marija Sarvanović iz agencije "Promo nekretnine" iz Pirota kaže za RT Balkan da su cene poslednjih meseci skočile za oko 80 odsto. Ona navodi da su kuće u gradu koštale 25.000 evra pre dve godine, a da se po toj ceni sada prodaju seoska domaćinstva u okolini Pirota.
"Lančano sa rastom cena kvadrata u gradovima poskupele su i nekretnine na selu. Nije postojalo interesovanje za te objekte sve do početka korone. U toku tog perioda i kasnije, svi su se okrenuli selu, dosta mladih kupuje kuće kao alternativu, za povremeni boravak, i preuređuju ih u vikendice", priča Marija Sarvanović.
U Ministarstvu za brigu o selu koje već tri godine sprovodi projekat povratka na selo kažu za RT Balkan da je do sada useljeno ukupno 1.740 napuštenih kuća i dodaju da neće podizati limit od 1,2 miliona dinara koje država daje pojedincima i porodicama koje odluče da se skuće na selu, jer podaci sa terena i novi zahtevi koji pristižu pokazuju da i za ovaj iznos novca mogu da pronađu odgovarajuće nekretnine.
"Ne razmatra se povećanje maksimalne sume od 1,2 miliona dinara bespovratnih sredstava koja se odobravaju mladima za kupovinu kuće sa okućnicom, jer se pokazalo da je ta suma dovoljna. Najjeftinija nekretnina odobrena od početka godine košta 443.156 dinara i nalazi se u Željuši", navode u Ministarstvu za brigu o selu.
Ovo selo kod Dimitrovgrada, gde je useljeno sedam kuća u prve dve godine, a na ovogodišnjem konkursu posle prve komisije još tri, ponovo je "oživelo". U jednoj ulici, koja je bila bez osvetljenja i asfalta, čak pet porodica je kupilo kuće preko konkursa.
U oglasima za nekretnine kuća za 7.000 evra prodaje se u selu Međa kod Žitišta, a za oko 10.000 evra se može naći u još nekim vojvođanskim mestima poput Elemira, Kljajićeva i Stare Moravice. U selima koja su blizu gradova poput Sremske Mitrovice, Rume, Novog Sada gotovo je nemoguće pazariti ih po tim cenama. Na jugu je situacija malo drugačija. Za razliku od Vojvodine, koja je infrastrukturno najnaprednija, pa je po pravilu ovde i bila najveća potražnja za kućama, preko konkursa Ministarstva za brigu o selu, Pirotski okrug na jugoistoku nema takvu reputaciju. U resornom ministarstvu zato kažu da je interesovanje za ova sela, i njihovo buđenje veoma važno.
Marija Sarvanović navodi da su u pirotskom kraju najpopularnija naselja prema reci Jermi, selo Sukovo, koje je postalo turističko mesto i gde vikendice mogu da se iznajmljuju, kao i sva mesta na Staroj planini.
"Prodavci su svesni da postoje ove subvencije koje daje država i onda mogu da traže više novca. Kuće od blata, koje su za rušenje mogu još da se nađu po ceni od 3.000 do 4.000 evra, ali one ne mogu da prođu na konkursu Ministarstva za brigu o selu, jer moraju da se ispune minimalni uslovi za život, odnosno da su odmah useljive", kaže Sarvanović.
Najjeftinija kuća plaćena oko 350.000 dinara
Iz Ministarstva za brigu o selu navode da je od početka projekta naseljavanja napuštenih kuća, najjeftinija plaćena 348.280 dinara, u knjaževačkom selu Gornja Kamenica. Prošle godine za 399.405 dinara kupljena je kuća u selu Torak, u opštini Žitište. U prvom ovogodišnjem ciklusu, najjeftinija kuća plaćena je 443.156 dinara i ima 65 kvadrata, a nalazi se u Željuši.
Bačko Petrovo Selo dobilo je 200 novih stanovnika u protekle dve godine. Ovo mesto u opštini Bečej je rekorder po broju kuća koje su useljene zahvaljujući projektu Ministarstva za brigu o selu. Od ukupno oko 1.630 kuća dodeljenih 2021. i 2022. godine, u Bačkom Petrovom Selu ih je useljeno ukupno 55, a od početka ove godine, još šest.
Kako iz Ministarstva za brigu o selu kažu, na uspešnost programa u pojedinim selima utiče i ažurnost samouprava, zainteresovanost da ubrzaju proceduru, predusretljivost i spremnost da pomognu porodicama.