Iza pčelara je jako teška godina, cena meda pala je sa 7,1 na četiri evra po tegli, a troškovi za njegovu proizvodnju su sve veći, izjavio je za RT Balkan predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.
Naglašava da je ova nezavidna situacija naterala srpske pčelare da razmisle o gašenju košnica.
"Tačno je da mnogo ljudi napušta pčelarstvo, teško im je da održe poslovanje kao osnovni izvor prihoda. Teška je bila i prethodna godina, a po svemu sudeći, i ovo proleće je jako loše za pčele i prinos. Košnice su bez meda, bagremova paša je bila ćudljiva. Katastrofa je, ne znam šta će biti dalje", kaže Živadinović.
Dodaje da ipak nije sve tako crno kada je broj pčela u pitanju.
"Manje od jednog procenta pčelara je 2007. godine imalo više od 100 košnica, a sada je ta brojka iznad sedam odsto. Oko jedan odsto njih ima 300 košnica", navodi on i otkriva da tek 43 odsto pčelara seli svoje pčele, a da bi to trebalo da se čini dva puta godišnje minimum.
Cilj je da se dosegne veći broj košnica po pčelaru.
Niški pčelar sa 60 godina iskustva, Milorad Novković naglašava da je napor oko pčela veliki i da podrazumeva veliki rad.
"Hladne noći i dani, problemi sa bagremom koji ne miriše i nema cvetova, doveli su do toga da pčele jedva pune svoje 'magacine'. Očekujem da će u jesen i zimu situacija biti još gora, pa je pitanje kako ćemo mlade nagovoriti da se opredele za pčelarstvo. Ne izvozimo u EU zbog protekcije ukrajinskog meda koji je manje kvalitetan od našeg, ali otvaramo nova tržišta Kine i arapskih zemalja", navodi Novković iz niškog udruženja pčelara za RT Balkan.
Dodaje da najviše novca troše na prehranu pčela, njihovo lečenje od krpelja i gorivo za izlazak na pčelinjak.
Stanko Rajčić iz Beogradskog udruženja pčelara tvrdi da od pčelarstava ne može da se obogati.
"Nakaradna politika, subvencije države koje se nisu isplatile i manjak osnovne kulture poštovanja pravila doveli su nas ovde. Treba da se pročita neka knjiga, poseti kongres o pčelarstvu, da se nešto nauči, pa tek tada kupe košnica i roj", savetuje sagovornik RT Balkana.
Uz sve to, država bi trebalo da uspostavi sistem kontrole, kako zdravstvenog stanja pčela, tako i poljoprivrednih gazdinstava koja "prihoduju od meda ko zna kakvog kvaliteta, a ne plaćaju nikom ništa".
"Ipak, jako mali broj prekine da se bavi pčelama, eventualno smanje broj košnica".
Inače, u ovom trenutku je oko 20.000 registrovanih članova.