Američki stručnjaci za železnicu strahuju da bi brzi vozovi mogli biti još jedna žrtva politike Bajdenove administracije "Kupuj američko". Predsednik Džo Bajden želi da se svi materijali koji se koriste u federalnim infrastrukturnim projektima prave u SAD, a njegov zakon o klimi vredan 369 milijardi dolara daje izdašne poreske olakšice domaćim privrednicima za nabavku tehnologija čiste energije.
To je do sada predstavljalo barijeru za širu primenu električnih vozila u SAD, a doprinelo je i tenzijama sa spoljnotrgovinskim partnerima, dok sada preti da ugasi američku nadu za brzu železnicu. Razlog za to je što se na samo nekoliko mesta u svetu prave vozovi koji mogu da jure brzinom većom od 300 kilometara na sat.
Analitičari napominju da SAD nedostaju fabrike i inženjersko znanje za projektovanje, izgradnju i održavanje koloseka, signala i bezbednosnih sistema potrebnih za takve brze vozove.
To bi moglo da zakomplikuje cilj administracije da do sredine veka postigne neto nultu emisiju ugljenika.
Bajden je prošle godine obećao da će finansirati brzu železnicu kao jednu od 37 tehnologija koje "menjaju igru" za borbu protiv klimatskih promena. Ali on je takođe ojačao zahteve svoje administracije za kupovinu američkih proizvoda pet dana nakon stupanja na dužnost, dajući novoj kancelariji Bele kuće ovlašćenja za proveru zahteva za izuzeće. Stručnjaci za infrastrukturu ukazuju da će otežati železničkim projektima da dobiju dozvolu koja bi im omogućila da koriste strane delove.
Saobraćaj je najveći izvor gasova staklene bašte u zemlji. Putnički vozovi proizvode 14 do 16 puta manje zagađenja koje zagreva planetu po putniku u poređenju sa automobilima i avionima.
Bajdenova politika "Kupuj američko" ima za cilj da pozicionira SAD kao lidera u tranziciji čiste energije uz stvaranje hiljada domaćih radnih mesta, ali ta mera takođe predstavlja prepreku za postizanje tih ciljeva dovoljno brzo da uspore katastrofalne klimatske promene.
SAD takođe pokušavaju da stvore domaći lanac snabdevanja mineralima potrebnim za pravljenje električnih vozila, snabdevanjem kojim sada dominira Kina. Amerika je 2021. uvezla više od 25 odsto litijuma, 48 odsto nikla, 76 odsto kobalta, dok se kod grafita i mangana potpuno oslanja na kupovinu van SAD. Smanjenje oslanjanja na taj uvoz će otežati podsticanje širokog prihvatanja električnih vozila.
U najnovijem primeru kako rivalstvo između Vašingtona i Pekinga komplikuje Bajdenovu klimatsku agendu, Ministarstvo energetike je ukinulo predloženi grant od 200 miliona dolara kompaniji za proizvodnju baterija sa sedištem u Teksasu čije su veze sa Kinom izazvale kritike zakonodavaca.