Turski tok ima značaj za evropsku energetsku stabilnost zbog geografskog položaja balkanskih država, iako balkanske i centralnoevropske zemlje troše znatno manje "plavog goriva" od većih evropskih zemalja, ocenio je profesor na Slobodnom univerzitetu u Briselu i stručnjak za energetsku geopolitiku Samjuel Furfari.
"Stvaranje gasnog čvorišta u Turskoj obezbediće ovim zemljama redovno snabdevanje gasom", rekao je on za "RIA Novosti".
Isporuka ruskog gasa preko Turske značajna je za zemlje Balkana i centralne Evrope, iako EU namerava da potpuno odustane od uvoza tog energenta iz Rusije, rekao je Furfari.
"Ruski gas se dostavlja u Mađarsku i Bugarsku preko krakova Turskog toka. Kao i u Srbiju. Za Balkan i neke zemlje Centralne Evrope, na primer Austriju i Slovačku, isporuke gasa iz Rusije preko Turske ostaju veoma važne", dodao je on.
Uprkos težnji Evropske komisije da zaustavi uvoz gasa iz Ruske Federacije, zvanična odluka još nije doneta, a isporuke gasa se nastavljaju.
Samjuel Furfari navodi da je pre sabotaže samo gasovod Severni tok snabdevao Evropu sa 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. To ukazuje na značaj celokupne mreže ruskih gasovoda u Evropi.
Predsednici Rusije i Turske Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan dogovorili su stvaranje gasnog čvorišta u Turskoj, koje bi Ruskoj Federaciji omogućilo da premesti tranzit gasa iz Severnog toka u crnomorski region i Tursku.
Sada se gas u Tursku isporučuje preko gasovoda Turski tok, koji ima kapacitet od 31,5 milijardi kubnih metara godišnje. Erdogan je ranije ukazivao da Evropa može da dobija ruski gas upravo preko Turske.
Od celokupnog kapaciteta Turskog toka, deo gasa ostaje u Turskoj, a drugi deo se transportuje u zemlje jugoistočne Evrope.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je u utorak da Turski tok ima potencijal za proširenje, ako to bude potrebno.