Američki predsednik Džozef Bajden i predsednik Predstavničkog doma Kevin Makarti i dalje ne uspevaju da se dogovore oko podizanja gornje granice duga od 31,4 biliona dolara. Sjedinjenim Državama ostalo je desetak dana dok ne ostanu bez novca, a zemlje širom sveta se spremaju za ekonomske talase koji bi mogli da zahvate globalnu ekonomiju ako se ne postigne dogovor.
Sjedinjene Države su, piše "Forin polisi", do sada uvek ispunjavale svoje obaveze, tako da se ne zna kakav bi tačan uticaj njihovo eventualno neizvršenje moglo da ima na međunarodni finansijski sistem.
Većina ekonomista predviđa da bi posledice bile loše - i široko rasprostranjene. "Nijedan deo globalne ekonomije neće biti pošteđen", rekao je za Asošijeted pres Mark Zandi, glavni ekonomista "Mudisa".
Svakog dana u celom svetu se trguje sa više od 500 milijardi dolara, a veći deo tog duga drže strane vlade i investitori. U slučaju neizvršenja obaveza Vašington bi mogao da postane rizična investicija, što znači da bi strani investitori skuplje naplaćivali pozajmivanje. Već visoke kamatne stope bi mogle da skoče. Neki ekonomisti čak predviđaju da bi neizvršenje obaveza moglo da stvori gore uslove nego tokom globalne finansijske krize 2008.
Ali ekonomska tragedija jedne nacije je zlatna karta za druge. Konkretno - Rusiju i Kinu koje žele da zamene dolar juanom. Isto tako, zemlje BRIKS-a razmatraju uspostavljanje zajedničke valute kako bi pokrenule dedolarizaciju. Neplaćanje duga moglo bi biti dovoljno da ubedi zemlje da Sjedinjene Države nisu vredne poverenja i da bi za njihove ekonomije bilo bolje da ulažu u Moskvu i Peking, navodi "Forin polisi".
Neispunjenje obaveza moglo bi da "rizikuje podrivanje globalnog ekonomskog vođstva SAD i da izazove pitanje o našoj sposobnosti da branimo interese naše nacionalne bezbednosti", upozorila je američka ministarka finansija Dženet Jelen. Od 1960. godine, Sjedinjene Države su podigle, revidirale ili produžile gornju granicu duga 78 puta. Samo jednom je Vašington "pao", kada nije platio dugove na vreme.
Ako bi sada došlo do neizvršenja obaveza, ekonomisti predviđaju da bi cene američkih deonica mogle da padnu za jednu petinu, ekonomija bi mogla pasti za oko šest odsto, a više od osam miliona ljudi moglo bi ostati bez posla.