"Dojče vele": Evropa jača ratnu retoriku, ne i ratnu ekonomiju

Evropski komesar Tijeri Breton počeo je početkom marta redovno da se poziva na koncept "ratne ekonomije" dok je tražio - i nastavlja da traži - hitno povećanje narudžbina EU za proizvodnju municije i oružja, kako za snabdevanje Ukrajine tako i za popunjavanje sopstvenih zaliha.

Komesar je upravo obišao više od deset postrojenja za proizvodnju oružja širom Unije. Uprkos brojnim odlukama EU o povećanju finansiranja i smanjenju barijera za zajedničke nabavke, napori se odvijaju presporo, ocenio je Breton, prenosi "Dojče vele".

"Kašnjenja nisu u skladu sa našim neodložnim potrebama. Zbog toga je neophodno - i to jasno kažem - da se industrijska baza 'pogura' i prebaci na 'ratnu ekonomiju', ako mi dozvolite da se tako izrazim", rekao je evropski komesar na konferenciji za novinare.

Sećanja na nacističku Nemačku

Ali čini se da Breton nije konsultovao sve članice EU o tome da li bi mu one zaista dozvolile da se izrazi tim terminima, navodi portal. 

Termin "ratna ekonomija" podseća na dramatične mere iz mračne prošlosti: vlade koje reorganizuju celokupne ekonomske sisteme i industrijsku proizvodnju kako bi dale prioritet ratnoj proizvodnji.

Nemačka je možda među najosetljivijima na taj koncept. Tomas Bager, nemački ambasador u Poljskoj, smatra da je Bretonova taktika neproduktivna. 

"Nećete imati pozitivan odgovor na termin 'ratna ekonomija' u Nemačkoj. To nije pravi način da se mobilišu napori", kratko je rekao Bager na konferenciji u Estoniji.

Ta reakcija nije iznenađujuća, objašnjava Edvard Lukas iz Centra za analizu evropske politike (CEPA), koji ističe da bi potpuno zabranio tu frazu, koja "znači veoma različite stvari u različitim zemljama".

"Prava 'ratna ekonomija' je kada ljudi sa oružjem dođu i preuzmu vašu fabriku i nateraju je da proizvodi više oružja. Mislim da to zapravo ne predlaže niko u Evropi", kaže Lukas.

On podseća da u Nemačkoj još postoje odjeci nacističke kontrole ekonomije, koja je proizvela ogromnu patnju i zlostavljanje robova-radnika.

"To je pomalo kao da ste u Americi rekli, 'treba ovo da dovedemo do tempa koji postoji na plantažama'. To ne bi bila asocijacija na produktivnost, već na najmračniji period u američkoj istoriji! Ne mislim da situacija treba da se rešava sloganima, već tako što ćete da sednete za sto i donosite teške finansijske odluke koje stvaraju ishod kakav želite", ocenio je Lukas za "Dojče vele".

Isprobavanje termina

Analitičar Ben Talis iz Nemačkog saveta za spoljne odnose primećuje da je francuski predsednik Emanuel Makron takođe govorio o "ratnoj ekonomiji", ali bez preduzimanja dramatičnih akcija koje ona podrazumeva. 

"Ovo (ratna ekonomija) bi imala mnogo posledica: državnu kontrolu i upravljanje ekonomijom u velikoj meri. To bi verovatno podrazumevalo razne vrste bonova, što bi poslalo veoma interesantan signal evropskom stanovništvu, za koji mislim da sadašnja generacija političara u zapadnoj Evropi nije voljna da pošalje", istakao je Talis. 

Ipak, neophodna je hitna reakcija, ako EU i NATO žele da stvore mašineriju za proizvodnju oružja. 

Razumljivo je zašto neki zvaničnici EU isprobavaju taj termin, kaže Natali Toči iz italijanskog Instituta za međunarodne poslove. Oni moraju da premoste ogromne razlike u percepciji pretnje širom Evrope, "ubeđujući zemlje koje su veoma daleko od linije fronta, da umesto da troše sredstva na šta god, moraju da ih potroše na odbrambenu industriju kako bi poslale oružje u Ukrajinu". 

Toči kaže da neki to već podržavaju, ali da je potrebno vreme da se to učini ubedljivim za sve.

Estonski ministar odbrane Hano Pevkur kaže da niko ne treba eksplicitno da se poziva na "ratnu ekonomiju" u njegovoj zemlji, koja je već dala više od jednog procenta BDP-a kao pomoć Ukrajini. 

Pripremiti umove ljudi

Vojni istoričar Slavomir Debski, direktor poljskog Instituta za međunarodne poslove sumnja da političari znaju šta podrazumevaju pod terminom "ratna ekonomija" kada o njemu govore. 

"SAD su 1942. bile sposobne da proizvedu velike brodove za 14 dana (umesto za dve godine). To je privatizacija ratne privrede. Toga kod nas nema i nema potrebe da uvodimo ovakav režim u našu privredu", objasnio je Debski. 

Ben Talis navodi da bi političari trebalo da počnu da objašnjavaju šta podrazumevaju pod tim terminom, jer se, kako tvrdi, "Ukrajina bori za sve nas", a ta poruka "nije u potpunosti prošla u delovima zapadne Evrope".

Talis ističe da bi "ljudi treba da normalizuju tu logiku i prihvate da su u ozbiljnom sukobu u kome moraju da pobede. 

"Mislim da je ispravno da počnemo da pripremamo umove ljudi za to", poručio je Talis.

Ipak, nemački ambasador Bager nije oduševljen tom idejom.

"Vi morate da shvatite da su istorija i geografija izuzetno moćne učiteljice i da su nas naučile različitim lekcijama", zaključio je Bager.