Međunarodna agencija za energiju: Dešavanja u Ukrajini vode ka održivijoj energetici

Globalna energetska kriza izazvana situacijom u Ukrajini trebalo bi da "ubrza prelazak na održiviji i sigurniji energetski sistem", navodi se u izveštaju koji je objavila Međunarodna agencija za energiju (MAE), prenosi "Figaro".

Dešavanja u Ukrajini izazivaju "šok bez presedana i dugotrajne promene, sa velikim posledicama" na tržištima  prirodnog gasa, uglja, struje, ali i nafte. Ovaj sukob promeniće kako energetsko tržište, tako i energetske politike "u decenijama koje dolaze", poručio je Fatih Birol, direktor MAE.

U izveštaju se navodi i da "ima malo dokaza u korist tvrdnji pojedinih krugova da su obaveze 'nulte emisije' doprinele rastu cena energije."

Na duži rok, veliki broj vlada počinje da preduzima mere za "ubrzavanje strukturnih promena", ističe se u izveštaju, a kao primer se navodi Zakon o smanjenju inflacije Sjedinjenih Američkih Država ili paket "Fit for 55" kojim se predlažu rešenja za ostvarivanje Zelenog dogovora EU.

Kao rezultat toga, i na osnovu najavljenih politika, MAE predviđa da će globalna ulaganja u čistu energiju porasti na više od 2.000 milijardi dolara godišnje do 2030. godine, što je povećanje od više od 50 odsto za osam godina. Osim toga, navodi se da je uticaj krize na povećanu upotrebu uglja "privremen".

U 2025. najveća emisija ugljen-dioksida 

U scenariju koji predviđe MAE, obnovljivi izvori energije, uz pomoć nuklearne energije, ostvaruju trajne dobitke. Vrhunac globalne emisije ugljen-dioksida biće dostignut 2025, a upotreba uglja će se smanjiti u narednih nekoliko godina.

Potražnja za gasom, na koju će dugoročno uticati sukob u Ukrajini, porašće za manje od pet posto do 2030. godine, a zatim ostaje stabilna do 2050. godine, predviđa MAE.

Pored toga, rast prodaje električnih automobila dovešće do stabilizacije potražnje za naftom sredinom 2030-ih, a zatim do blagog pada do 2050.

Ukratko, globalna potražnja za fosilnim gorivima će stalno opadati između sredine 2020-ih i 2050-ih godina, a njihov udeo na globalnom nivou spašće sa 80 odsto na nešto više od 60 procenata. 

Zabrinutost pred Konferenciju UN o klimatskim promenama 2022.

Globalana emisija ugljen-dioksida lagano će opadati, sa 37 milijardi tona godišnje, na 32 milijarde tona u 2050. godini. Ovo će dovesti do porasta globalnog zagrevanja od oko 2,5 stepeni Celzijusa do 2100. godine, što je ipak daleko više od 1,5 ili dva stepena Celzijusa koji su predviđeni Pariskim sporazumom.

MEA upozorava da navedeno smanjenje emisije ugljen-dioksida neće biti dovoljno da se izbegnu ozbiljne posledice globalnog zagrevanja, prenosi "Figaro". 

Njihovu zabrinutost dele i UN, koje su istakle da su "veoma daleko" od ispunjavanja cilja od 1,5 stepeni Celzijiusa. Prema njihovim stručnjacima, globalne emisije moraju da se smanje za 45 odsto do 2030. godine, u poređenju sa 2010. godinom, da bi se ispunio zacrtani icilj. Međutim, sadašnje stanje stvari vodi u suprotnom smeru - ka povećanju emisije od 10,6 odsto.