Antiruske sankcije se sistematski i u velikim razmerama zaobilaze preko susednih zemalja poput Kazahstana i Jermenije, tvrdi direktor konsultantske kuće iz Osla Erlend Bolman Bjortved, koji je poslednjih meseci ispitivao trgovinske veze zapada sa Rusijom i, kako kaže, "uočio obrasce koji bi trebalo da dignu uzbunu na Zapadu".
Ekonomista, koji je svoja otkrića predstavio i nemačkom ministarstvu ekonomije, a nedavno se susreo i sa savetnikom Vladimira Zelenskog, u intervjuu za "Špigl" tvrdi da roba, pa čak i ona neophodna za Specijalnu vojnu operaciju, u velikim količinama dolazi do Jermenije i Kazahstana, odakle se preprodaje Moskvi.
"To zvuči apstraktno, ali na kraju svaka isporuka svake komponente povećava patnju u Ukrajini, ali i troškove njenih zapadnih saveznika", upozorava Bolman Bjortved.
On navodi da je trgovina 17 najvažnijih zapadnih trgovinskih partnera sa Rusijom znatno smanjena, ali da je istovremeno, izvoz u susedne zemlje Rusije povećan u meri "koja se može objasniti samo preprodajom u Rusiju".
Sagovornik "Špigla" ocenjuje i da je od marta do decembra 2022. godine Rusiji dodatno prodata roba u vrednosti od oko osam milijardi evra, i to zaobilaznim putevima kojima tamo nije smela da stigne.
"Izvoz iz Nemačke vredeo je oko dve milijarde evra, a Litvanija je iznenađujuće zauzela drugo mesto sa skoro 1,5 milijardi evra indirektnog izvoza u Rusiju. Slede SAD sa 980 miliona evra, Poljska sa 725 miliona evra i Japan sa 575 miliona evra. Skoro polovina ovog prikrivenog ruskog izvoza se obrađuje preko Kazahstana", ističe Bolman Bjortved.
Predstavnici nemačkih poslovnih udruženja, ali i vlade Kazahstana, kažu da zaobilaženje sankcija nije jedino objašnjenje za skok trgovinskih tokova preko Rusiji susednih zemalja, a jedan od glavnih argumenata kojim se objašnjava statistika je činjenica da je u tim državama visoka inflacija.
"Mislim da je to preterivanje: u Kazahstanu je, na primer, inflacija bila 19,9 odsto, ali u međunarodnoj robnoj trgovini promene cena obično prate stopu inflacije u zemljama izvoznicama i to oko 10 odsto. Kazahstanski ekonomski rast iznosio je 3,1 odsto u 2022. godini. Time se ne može objasniti udvostručenje nemačkog izvoza u zemlju. Za našu procenu indirektne trgovine sa Rusijom, uporedili smo učinak izvoza u 2022. sa trgovinom u prethodnim godinama i smatrali smo sumnjivim samo trgovinske tokove koji su premašili povećanje od 20 odsto u odnosu na nivo pretodnih godina", pojašnjava ekonomista kako su on i njegov tim "provalili" zaobilaženje sankcija.
Oni su, dodaje, pažljivo posmatrali podatke o 20 potencijalno vojnih proizvoda i pronašli brojne kompanije za koje postoji opasnost da zapravo pomažu u zaobilaženju sankcija. Reč je, naime, o kompanijama su povećale prodaju u Kazahstanu za 10.000 procenata.
"Nemačka ima povoda da razmisli, jer 54 od 224 kompanije su iz te države. Iz SAD ih dolazi 26, jedanaest iz Italije. Iz Velike Britanije su, pak, samo tri", navodi Bolman Bjortved.
Ne može se dokazati da su to firme koje su prekršile sankcije, ali su, kako on smatra "u riziku" da njihova roba iz Kazahstana ode dalje u Rusiju. Zato bi, savetuje on, morale da preispitaju svoje poslovanje sa Kazahstanom i drugim zemljama i zapitaju se, jesu li učinile dovoljno da zaustave preprodaju robe Rusiji.