Predstavnički dom američkog Kongresa kasno sinoć odobrio je sporazum o gornjoj granici duga koji su tokom vikenda sklopili američki predsednik Džo Bajden i predsednik Predstavničkog doma Kevina Makartija, kako bi se sprečilo neplaćanje obaveza vlade u narednoj nedelji, izvestili su mediji. Dogovor, koji je našao na skepticizam dela poslanika u Kongresu, prošao je sa 314 prema 117 glasova. Protiv te mere glasali su: 71 republikanac i 46 demokrata.
Ranije, dok je Makarti pokušavao da podstakne svoju stranku da podrži sporazum, izveštaji su ukazivali na to da su tenzije toliko porasle da su poslanici razmatrali da podnesu zahtev za smenu predsednika Predstavničkog doma sa funkcije, koju je dobio tek u januaru nakon 15 glasanja.
Dogovor o gornjoj granici duga je neophodan kako bi SAD izbegle neplaćanje obaveza najranije 5. juna. Trenutno, SAD rade na "vanrednim merama" koje sprovodi Ministarstvo finansija SAD, nakon što su dostigle svoj limit u januaru.
Govoreći u Predstavničkom domu, Mekarti je rekao svojim kolegama poslanicima da će donji dom "dati Americi nadu", tako što će poništiti zakon.
"Večeras ćemo glasati za najveću uštedu u američkoj istoriji, preko 2,1 bilion dolara", rekao je on uoči glasanja.
Zakon će sada biti upućen Senatu na razmatranje, gde ima podršku i lidera većine Čaka Šumera i lidera manjine Miča Mekonela.
Tokom vikenda, Bajden i Makarti su pregovarali o Zakonu o fiskalnoj odgovornosti, o podizanju gornje granice duga na dve godine. Predlog zakona suspendovao bi ograničenje američkog duga do 1. januara 2025, omogućavajući Bajdenu da ostavi po strani ovo politički veoma rizično pitanje do predsedničkih izbora u novembru 2024. godine, piše "Rojters".
Dogovor bi ograničio deo državne potrošnje u naredne dve godine, ubrzao proces izdavanja dozvola za energetske projekte, vratio neiskorišćena sredstva za kovid 19 i uveo ograničenja za programe pomoći u hrani za siromašne Amerikance.
Inače, ovaj dogovor Bajdenu ostavlja odrešene ruke za njegove infrastrukturne projekte, kao i za zakone o "zelenoj energiji".
Republikanci tvrde da su oštri rezovi u potrošnji neophodni, kako bi se obuzdao rast nacionalnog duga, koji je sada gotovo jednak godišnjem proizvodu američke privrede. Predviđa se da će otplate kamata za nacionalni dug ubuduće trošiti sve veći deo sredstava iz budžeta. Dogovor ne obuzdava ovu vrstu troškova.
"Većina ušteda bi se ostvarila ograničavanjem potrošnje za domaće programe, kao što su stanovanje, kontrola granica, naučna istraživanja i drugi oblici diskrecione potrošnje. Stanje u odnosu na gornju granicu duga navelo je agencije za rejting da upozore, kako bi mogle da smanje rejting američkog duga", prenosi "Rojters".