Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) predlaže da, kroz izmene Zakona o radu, država izmeni pravila i da zaposlenima omogući da sami određuju kada će ići na odmor i na koliko dugo, odnosno da se ukine obaveza da prvi deo godišnjeg odmora bude deset radnih dana u kontinuitetu.
Ovaj predlog izazvao je negodovanje i osudu sindikata, koji tvrde da je potpuno suprotan interesima radnika, jer omogućava poslodavcima, posebno onima koji su nesavesni, da radnicima "rascepkaju" godišnji odmor na više delova i da to rade isključivo kada njima odgovara, odnosno, da im dozvoljavaju da odsustvuju samo na dva ili tri dana po više puta tokom godine.
Svaki radnik u Srbiji bi trebalo da ima minimum 20 radnih dana godišnjeg odmora, ali se u mnogim firmama dešava da uspeju da dobiju jedva dve nedelje tokom leta i još jednu zimi. Zakon predviđa da prvi deo tog letnjeg odmora mora da traje minimum deset radnih dana, dok ostatak mora da se iskoristi do 30. juna sledeće godine.
Predstavnici sindikata ističu da i sada ima primera da radnici ne mogu, ni po postojećem Zakonu, da ostvare svoja prava i da ih pod izgovorom povećanja obima posla i nedostatka radnika, poslodavci i po dve godine ne puste na odmor. Ukazuju da bi ideja koju propagira NALED, pod plaštom borbe za radnička prava samo doprinela još lošijem položaju zaposlenih u Srbiji, jer bi došli u situaciju da još još više zavise od volje poslodavca.
U NALED-u smatraju da bi radnicima u Srbiji trebalo omogućiti fleksibilnije korišćenje godišnjeg odmora, što je jedna od 18 novih preporuka njihove "Sive knjige 15".
"Dosadašnja praksa je pokazala da veliki broj zaposlenih ne koristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od dve nedelje, nego u zavisnosti od njihovih potreba i potrebe posla. To nekada bude i kraće od obaveznih deset dana, najčešće pet dana, ali i manje. Zaposleni često žele drugačiji raspored odmora, a zbog postojećeg zakonskog okvira, poslodavci nisu u mogućnosti da im izađu u susret. To je nešto što i inspekcija zamera poslodavcima prilikom inspekcijskog nadzora. Namera zakonodavca prilikom uvođenja ove odredbe bila je da se radniku omogući duži odmor u kontinuitetu, ali baš zbog različitih potreba radnika i različite vrste posla trebalo bi im obezbediti veću mogućnost izbora. Mogu da ostanu dve nedelje u kontinuitetu, ali da to ne mora da bude prvi deo", kaže Ivan Radak, šef Jedinice za odnose sa javnošću u NALED-u.
Savić: NALED preuzima ulogu sidnikata što je vrlo neprimereno
Sindikati, međutim, nisu nimalo uvereni da bi zaposleni na kraju imali koristi od fleksibilnijih pravila. Ukazuju da je ideja godišnjih odmora da ljudi negde otputuju i da se opuste, a da to svakako ne može da se postigne "usitnjavanjem" odmora. Dodaju da i prema postojećim propisima, poslodavci određuju radnicima period u kome mogu da idu na odmor i napominju da je to, zbog deficita radne snage, sve češći problem.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić kaže za RT Balkan da su sindikati za poštovanje Zakona, a samim tim i godišnjih odmora, ali da ima puno pojedinačnih problema po firmama koje treba rešavati i da radnici ne uspevaju da ostvare ni prava koja su propisana postojećim Zakonom, jer ne postoji sistemsko rešenje i da su o tome više puta obaveštavali nadležne.
"Sada se odjednom javlja NALED i preuzima ulogu sindikata, što je, po meni, vrlo neprimereno, tim pre što su oni inicijatori Zakona o sezonskim poslovima koji je katastrofalan. To je rad van radnog odnosa i možete misliti kako to sve funkcioniše kada sezonski radnici mogu da rade na osnovu usmenog ugovora. Sada su oni kao zabrinuti za radnike. Mi se zalažemo da se zakoni ove žene poštuju i kada se jednom donesu, da važe za sve i da nemamo više potrebe da se borimo za to da li će radnik koristiti godišnji odmor ili uopšte neće. Imamo slučajeve da pojedini radnici, oni niže obrazovani, koji su u fabrikama, u prerađivačkoj i metalskoj industriji, da po dve godine ne koriste ni dan godišnjeg odmora, iako poslodavac na neki način predstavlja kroz dokumentaciju da su ga oni koristili i poštuje tu šablonsku formu, a da ti radnici uopšte ne iskoriste godišnji odmor", kaže Ranka Savić.
Ona navodi da se dešava da se radnici čak ni ne obrate sindikatu, već da tek naknadno saznaju, uz ostale propuste, da poslodavac od njih traži da rade i da ne koriste godišnji, jer imaju manjak radne snage, a recimo imaju povećan obim proizvodnje i prosto ucenjuju radnika opstankom na radnom mestu da ne koristi godišnji odmor. Ona smatra da u sferi radnih odnosa ima mnogo ozbiljnijih problema, a da je sada akcenat ovde stavljen na potpuno pogrešnu stvar i da je predlog NALED-a "lobiranje za poslodavce".
I Udruženi sindikati Srbije Sloga protive se predlogu o ukidanju obaveze korišćenja prvog dela godišnjeg odmora u kontinuitetu i navode da bi zaposleni tako izgubili mogućnost za nesmetano putovanje i odmor van mesta rada i stanovanja.
"Predlog je potpuno suprotan interesima radnika, jer omogućava poslodavcima, posebno onima koji su nesavesni, a kojih je nažalost mnogo, da radnicima rascepkaju godišnji odmor na više delova i da to rade kada isključivo njima odgovara, odnosno, kada poslodavac ima manje posla. U praksi to znači da radnik ne može otputovati na more, planinu, banju ili u zavičaj, jer mu poslodavac može davati godišnji odmor "na kašičicu" tokom godine 10, do 15 puta, po dan, dva ili tri, čime se godišnji odmor obesmišljava", navode u Udruženim sindikatima Srbije Sloga.
Oni smatraju da je ovo "još jedan loš potez aktuelne vlasti da se dodvori poslodavcima, posebno stranim, u nuđenju još jeftinije i poslušnije radne snage" što, kako navode, nije dobro rešenje za stvaranje normalne ekonomske klime u Srbije, već produbljuje još veći jaz i masovniji odlazak na rad u inostranstvo.