Amerikancima se obija o glavu upotreba dolara u geopolitičkim sukobima

Dok Vašington sve češće koristi dolar kako bi vodio geopolitičke bitke, sve više svetskih lidera traži način da se oslobodi "zelembaća"

Širom sveta, sve više zemalja buni se protiv hegemonije američkog dolara, piše "Blumberg".

Brazil i Kina su se nedavno dogovorili da trguju u svojim valutama. Indija i Malezija su u aprilu potpisale sporazum o većoj upotrebi rupija, a čak je i američki saveznik Francuska počela da koristi juan u transakcijama.

Mnogi svetski lideri kažu da Vašington koristi dolar kao oružje, kako bi progurao svoju spoljnopolitičku agentu i istovremeno kaznio one koji im se protive. Dobar primer toga je Rusija, navodi "Blumberg", kojoj su SAD nametnule sankcije, zamrzle imovinu i strane rezerve i izbacili iz bankarskog sistema SVIFT.

Tim oslanjanjem na moć dolara i podsećanjem da dobar deo sveta zavisi od njega, Amerika je uspela da antagonizuje mnoge lidere i potkopa kako ugled svoje valute tako i uticaj SAD na globalnu scenu.

Iako je za ovu promenu delom odgovorna i Kina koja želi veću ulogu juana u međunarodnom finansijskom sistemu, preokret zapravo nema toliko veze sa Pekingom, piše "Blumberg".

Indija - koja definitivno nije strateški saveznik Kine - i Malezija su u aprilu najavile novi mehanizam za obavljanje bilateralne trgovine u rupijama u okviru šire kampanje indijske vlade - koja nije uvela sankcije Moskvi - da zaobiđe dolar za barem neke međunarodne transakcije.

Mesec dana kasnije, Asocijacija zemanja jugoistočne Azije (ASEAN) najavila je da će povećati upotrebu valuta članica za regionalnu trgovinu i investicije.

Južna Koreja i Indonezija su pre samo nekoliko nedelja potpisale sporazum o promovisanju direktne razmene vona i rupija.

Brazilski predsednik Luiz Injasio Lula da Silva kritikovao je dominaciju dolara tokom posete Šangaju. Okružen zastavama zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina Južna Afrika), pozvao je najveće svetske ekonomije u razvoju da nađu alternativu za zamenu dolara u spoljnoj trgovini.

Dolar je i danas najdominantnija rezervna valuta i zahvaljujući tome, Amerika ima jedinstven uticaj na ekonomske sudbine mnogih zemalja.

"Blumberg" navodi da se oko 88 odsto svih svetskih transakcija, čak i kada one ne uključuju SAD ili američke kompanije, obavlja u dolarima, ali ne pominje da se to odnosi na bankarski sistem SVIFT (uz kog je Rusija isključena), ali ne i na ruski SPFS ili kineski CIPS.

Rusija nije jedina koja se našla na udaru američkih sankcija proteklih godina. I demokrate i republikanci koristili su finansijske mere protiv Libije, Sirije, Irana i Venecuele.

"Zemlje su decenijama grcale pod dominacijom američkog dolara", kaže Džonatan Vud, direktor za globalna pitanja u konsultantskoj kući "Kontrol risks". "Agresivnija i ekspanzivnija upotreba američkih sankcija poslednjih godina pojačava ovu nelagodu i poklapa se sa zahtevima velikih tržišta u razvoju za novom raspodelom globalne moći."

Iako eksperti ne očekuju da će sunovrat dolara kao vodeće svetske valute biti brz, upozoravaju da se trend dedolarizacije zahuktava, i to naročito u zemljama u razvoju poput grupe BRIKS ili Latinske Amerike koji su najavili svoje valute.