Posle turbulentne prošle godine, kada je bilo perioda u kojima su i cene dizela i benzina premašivale 200 dinara, od početka ove godine situacija na tržištu naftnih derivata u Srbiji se poprilično smirila. Dizel smo lane plaćali i po 222 dinara, a prošle nedelje je sa 180 dinara dostigao najnižu vrednost u poslednjih godinu dana, dok je benzin sa cenom od 176 dinara gotovo 30 dinara jeftiniji u odnosu na najvišu cenu prošle godine - 204 dinara koja je bila dostignuta u julu.
Najnovija dešavanja na globalnom tržištu mogla bi, međutim, napraviti novi cenovni obrt. Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njeni članovi najavili su smanjenje proizvodnje nafte, što bi trebalo da dovede do stabilizacije tržišta, ali i da "prikoči" pad cene nafte. Prema procenama analitičara velikih svetskih banaka, ova odluka mogla bi da pogura cenu barela ka nivou od 100 dolara.
Potrošači u Srbiji već godinu i po dana kupuju derivate čije cene kontroliše država, primenom Uredbe o ograničenju cena derivata nafte evro dizela i benzina BMB95 i Pravilnika o utvrđivanju prosečnih veleprodajnih cena derivata nafte, ali i one su usklađene sa dešavanjima na globalnom tržištu. Zato je glavno pitanje vozača - da li prolazi vreme niskih cena derivata?
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Tomislav Mićović kaže da, pod uticajem tenzije koja poslednjih godinu i po dana opterećuje tržište energenata, posebno u Evropi, i najmanja promena cena predstavlja "veliku pretnju", ali smatra da je ona po pravilu samo psihološka.
"Cene referentne nafte Brent su se u poslednjih mesec dana kretale u rasponu od 72 do 78 dolara po barelu, što se može smatrati periodom stabilnih cena. One su podložne manjim oscilacijama pod uticajem ponude i potražnje, ali od početka godine nema kontinuiranog trenda rasta, a zatim i pada kakvi su zabeleženi 2022. godine", kaže Mićović za RT Balkan.
On napominje da se do sada pokazalo da smanjenje proizvodnje sirove nafte zemalja izvoznica okupljenih u OPEK plus savezu, obezbeđivalo ukupnu ponudu nafte, uravnoteženu sa realnom potražnjom.
"Čitave prošle godine isporuke OPEK plus zemalja su rasle, a sada se smanjuju. Kako tvrde, na taj način pokušavaju da očuvaju cenu sirove nafte na održivom nivou, koji će dugoročno obezbediti zadovoljenje potražnje za ovom vrstom energenata. Globalna potražnja je trenutno smanjena, međutim ekonomske projekcije pokazuju da će i pored zahuktale energetske tranzicije potražnja za naftom rasti najmanje do 2035. godine", napominje Tomislav Mićović.
On napominje da maksimalne cene benzina BMB 95 i evrodizela svakog petka određuje država, tako da one već godinu i po dana nisu rezultat tržišne ponude i nadmetanja.
"Nadležna ministarstva ih utvrđuju uzimajući u obzir kretanja prosečnih kotacija benzina i dizela na referentnom tržištu, kursa dinara u odnosu na dolar, zavisnih troškova uvoza i uz primenu propisane maloprodajne marže. Pošto je većinu ovih parametara nemoguće predvideti, nemoguće je i prognozirati kretanje maloprodajne cene goriva, ali ono što primećujemo već duže vreme - te promene i to u oba smera su veoma male i po svemu sudeći ni ova nedelja se neće po tome razlikovati", smatra generalni sekretar UNKS.
Sekretar Udruženja za energetiku u Privrednoj komori Srbije Ljubinko Savić kaže za RT Balkan da ne očekuje značajniji rast cena naftnih derivata, a naročito ne da bi se one u narednom periodu mogle vratiti na maksimalne nivoe iz prošle godine.
"Kretanje cene nafte na globalnom tržištu i odnos dinara prema dolaru, kao i transport su parametri koji značajno utiču na cene kod nas u maloprodaji. Brodski transport je prošle godine bio skup, sada je došlo do pada i u tom segmentu i to se odrazilo i na cene derivata. Ako bude rasla cena nafte do kraja nedelje, to će se odraziti i na rast cena na malo i na cene na domaćim pumpama, ali ne očekujem neka značajnija poskupljenja u narednom periodu", navodi Savić.
Cena nafte je proteklih meseci "potonula", naročito ako se uporede vrednosti iz prošle godine, kada je barel dostigao pik od 128 dolara u martu, a najcrnje prognoze su bile da bi mogao da dosegne i 200 dolara. Sada je situacija sasvim drugačija - sirova nafta se prošle nedelje prodavala za 68,16 dolara za barel, a nafta Brent je bila 72,61 dolara. Cena ruske nafte Ural se kretala oko 53,6 dolara.
Sankcije koje je Evropa uvela Rusiji su prošle godine dovele do poremećaja na tržištu gasa i nafte, zbog čega je većina država počela ubrzano da gomila zalihe u strahu da će ostati bez energenata. Stručnjaci smatraju da su puna skladišta i smanjena potrošnja imali glavni uticaj na pad cena poslednjih meseci.
Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte OPEK plus odlučile su da intervenišu, a tržište je odmah odreagovalo na vest o odluci da produže sadašnji sporazum tokom 2024. i na najavljena dobrovoljna smanjenja proizvodnje, pa je barel krenuo uzlaznom putanjom i u ponedeljak dostigao vrednost od 73,87 dolara. Od početka godine opada tražnja za sirovom naftom, a stručnjacima su mere koje povlači OPEK plus razumljive kao pokušaj da se očuva stabilnost naftnog tržišta, odnosno usklađenost ponude i potražnje.
Na sastanku zemalja OPEK plus dogovoreno je da će ova organizacija umesto dosadašnjih 41,856 miliona barela dnevno počev od sledeće godine smanjiti proizvodnju za skoro 1,4 miliona barela na dnevnom nivou. Saudijska Arabija je objavila planove da smanji svoju proizvodnju nafte za milion barela dnevno, pošto se obavezala da će učiniti sve što je potrebno u cilju postizanja stabilnosti na tržištu. OPEK plus, na čelu sa Rusijom, proizvodi oko 40 odsto svetske sirove nafte, što znači da političke odluke te organizacije mogu imati veliki uticaj na cene nafte.
Iz ove organizacije su saopštili da je odluka doneta je kako bi se "postigla i održala stabilnost na tržištu nafte, kao i da bi se obezbedila dugoročna predvidljivost na tržištu".