Brnabić: Vlada Srbije povlači Predlog zakona o upravljanju javnim preduzećima
Vlada povlači iz Skupštine Predlog zakona o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu, rekla je večeras predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. Ona je za TV Prvu rekla da je taj zakon prošao vladu i da ga je ona uputila u Skupštinu, ali da će biti povučen iz procedure.
"Pojavilo mnogo dezinformacija o tom zakonu, tako da ćemo u četvrtak usvojiti odluku da nam Skupština vrati predlog i ponovo ćemo organizovati javne konsultacije", rekla je Brnabić za TV Prva.
Premijerka je rekla da je odluka doneta posle sastanka sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
"Važno mi je mi budemo dovoljno odgovorni i da odgovorimo na strahove građana", rekla je premijerka.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je ranije danas da nije tačno da će se Zakonom o upravljanju privrednim društvima, prodati šume, vode, planine i ostala prirodna bogatstva, što tvrde neki predstavnici opozicije.
"Nikom normalnom to ne može pasti na pamet, može samo onome ko bi tako nešto uradio da je na vlasti a takve stvari su oni radili kada su bili na vlasti. Oni kreću od sebe i svojih namera i poriva. Donošenje ovog zakona je određeno i strategijom državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji smo usvojili 2021. godine. Da su čitali znali bi to. To je jedna od tri ključne preporuke Međunarodnog monetarnog fonda utvrđena polaznim osnovama koje je Vlada Srbije usvojila krajem 2020 godine. Toliko o tome koliko smo mi ovim zakonskim predlogom iznenadili nekoga", rekla je Brnabićeva gostujući na TV Pink.
Dodala je da je predlog bio na javnoj raspravi mesec dana početkom ove godine, a kada je reč o mogućnostima prodaje prirodnih bogatstava navela je da je Zakonom o javnoj svojini koji je trenutno na snazi utvrđeno da se prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi ne mogu otuđiti i da mogu biti isključivo u javnoj svojini.
Šta piše u Predlogu zakona?
Vlada Srbije dostavila je 2. juna Parlamentu na usvajanje Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, a koji predviđa da 23 javna preduzeća (JP) u narednom periodu promene pravnu formu u akcionarsko društvo (AD) ili društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).
Kako se može videti iz podataka Agencije za privredne registre (APR) reč je o Srbijagasu, Jugoimportu SDPR, Službenom glasniku, Pošti Srbije, Putevima Srbije, Skijalištima Srbije, Srbijašumama, Srbijavodama, Zavodu za udžbenike, Nuklearnim objektima Srbije - Vinča, kao i JP za skloništa Beograd, Javno komunalnom preduzeću Usluga Priboj i Javno stambenom preduzeću Priština.
Pravnu formu u narednom periodu, ukoliko bi ovaj predlog bio usvojen, prema podacima iz APR-a trebalo bi da promene i JP za razvoj planinskog turizma Stara planina Knjaževac, JP Borjak Vrnjačka Banja, kao i nacionalni parkovi Šar planina - Štrpce, Kopaonik, Đerdap, Tara i Fruška Gora.
Iz JP u akcionarsko društvo (AD) ili društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) trebalo bi da pređe i preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, Emisiona tehnika i veze Beograd, kao i JP za razvoj i unapređivanje informisanja putem elektronskih medija na srpskom jeziku u AP Kosovo i Metohija "Mreža-Most" Beograd.
Kao razlog donošenja ovog zakona u Predlogu je navedeno da Srbija ima usvojenu Strategiju državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u njenom vlasništvu za period od 2021. do 2027. i da taj strateški akt pruža viziju i uputstva u vezi sa ciljevima vlasničkog upravljanja nad tim privrednim subjektima, kao i principima korporativnog upravljanja i praksama nadzora u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom praksom.
Trenutno je u ovoj oblasti, kako piše u predlogu zakona, neujednačeni pravni okvir za privredne subjekte koji su u vlasništvu države i uočeno je nepostojanje centralizovanog vlasničkog entiteta, odgovornog za vlasničko upravljanje, a takvo centralizovano upravljanje privrednim subjektima je opredeljenje Srbije.
Novi zakon bi trebalo da ujednači pravni okvir za uspostavljanje opštih pravila vlasništva i upravljanja za sve privredne subjekte, smanji dosadašnju disperziju koja može dovesti do nejasnih ciljeva i podrži razdvajanje uloga države kao vlasnika, kreatora politika i regulatora.
Predlog zakona, kako se navodi, neće uticati na povećanje cena roba i usluga, ali se zato mogu očekivati pozitivni efekti na životni standard, usled unapređenja poslovanja privrednih društava uvođenjem korporativnog upravljanja i poslovanja u skladu sa opštim ciljevima države.
Prema ovom Predlogu zakona JP bi trebalo da postanu društva kapitala sa pravnom formom akcionarskog društva (AD) ili društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) u kojem država ima svojstvo člana, odnosno akcionara sa više od 50 odsto osnovnog kapitala društva, kao i privredno društvo u kojem Srbija ima kontrolno vlasništvo po drugom osnovu.
Kako je navedeno, ovaj zakon se ne bi primenjivao na privredna društva u vlasništvu Srbije koja obavljaju delatnost proizvodnje naoružanja i vojne opreme, koja posluju kao banke, osiguravajuće i druge finansijske institucije, društva koja su osnovana i posluju u skladu sa zakonom kojim se uređuje inovaciona delatnost i na institute. Takođe, zakon se ne odnosi ni na ona privredna društva nad kojima je pokrenut postupak privatizacije, odnosno nad kojima je otvoren stečajni postupak u smislu propisa kojim se uređuje stečaj.
Navedeno je i da se centralizovano vlasničko upravljanje vrši u skladu sa ciljevima, a to su očuvanja nacionalnih i strateških interesa, tržišta i zaštite potrošača, umanjenja socijalnog raslojavanja društva, zatim održivog upravljanja životnom sredinom i održivog korišćenja prirodnih resursa Srbije i unapređenja ekonomskog, industrijskog i društvenog razvoja.
Prilikom promene pravne forme, kako je predloženo, osnovni kapital JP se konvertuje u akcije, odnosno udele u zavisnosti od forme privrednog društva, dok se zadržava pravni subjektivitet i poslovni identitet JP, bez likvidacije, bez prestanka poslovanja i bez prekida pravnog kontinuiteta i JP zadržavaju svoj identitet u pravnom i poslovnom smislu.
"Vlada donosi akt o kriterijumima za izbor pravne forme društva kapitala u koju će se javno preduzeće transformisati", navodi se u Predlogu zakona.
Ova preduzeća su dužna da Ministarstvu privrede dostave spisak nepokretne imovine nad kojom imaju pravo svojine, odnosno pravo korišćenja, najkasnije u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona.
"Vlada, na predlog Ministarstva privrede, odlučuje o nepokretnoj imovini na kojoj društva kapitala imaju pravo korišćenja, u skladu sa zakonom, a koja će biti preneta u vlasništvo društva kapitala, nakon čega će društvo kapitala izvršiti upis prava svojine", navodi se u Predlogu zakona.
Na predlog Ministarstva, Vlada Srbije će najkasnije godinu dana od dana početka primene ovog zakona, doneti potrebne akte za promenu pravne forme javnih preduzeća u formu akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću.
Predviđeno angažovanje 15 stručnjaka
Predlog zakona predviđa uređivanje pitanja korporativnog upravljanja "u skladu sa najboljom međunarodnom praksom" i stručno usavršavanje predstavnika države u Skupštini društva kapitala, lica koje obavlja funkciju direktora i lica u nadzornom odboru.
Stručno usavršavanje se obavlja prema Programu stručnog usavršavanja iz oblasti korporativnog upravljanja koji donosi ministar privrede, a sastoji od edukativnog dela za polaganje ispita, koji uključuje predavanja u oblasti korporativnog upravljanja i pisanog ispita radi provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja.
Proveru znanja iz oblasti korporativnog upravljanja i polaganje ispita, organizuje i sprovodi Privredna komora Srbije.
U Predlogu se navodi i da je za realizaciju ovog zakona potrebno obezbediti sredstva za plate u Ministarstvu privrede, usled znatnog povećanja obima i delokruga poslova i uspostavljanja centralizovanog upravljanja u svim privrednim društvima.
"U skladu sa planiranim jačanjem kadrovskih kapaciteta, potrebno je obezbediti sredstva za plate u Ministarstvu privrede u iznos od po 30.000.000 dinara za zapošljavanje po 15 lica u 2024. i u 2025. godini", piše u Predlogu zakona.