Ekonomija
Analiza RT Balkan: Zašto je Zakon o upravljanju javnim preduzećima na popravnom
Pre povlačenja, država je poručivala da joj je namera da profesionalizuje preduzeća, dok je struka upozoravala na mogućnost zloupotrebe i korupcije, a javnost strahovala da se time otvaraju vrata prodaji najvrednijih državnih resursa
Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu države ide - na popravni. Ministar privrede Rade Basta i zvanično je danas uputio Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije Predlog zaključka o povlačenju iz skupštinske procedure radi razmatranja, jer je "ocenjeno da je potrebno obaviti dodatne konsultacije o pitanjima koja su predmet uređivanja ovog zakona". Pre toga se, u utorak oglasila premijerka Ana Brnabić i najavila ovaj scenario, jer je, kako je rekla, bilo mnogo dezinformacija o tom propisu. Ona je najavila da će odluku o njegovom povlačenju ministri usvojiti sutra na sednici, a da će potom organizovati javne konsultacije.
Predlog zakona, predviđa da se, najkasnije godinu dana od dana početka njegove primene, donesu potrebni akti za promenu pravne forme javnih preduzeća u formu akcionarskog društva (AD) ili društva sa ograničenom odgovornošću (DOO). To je prva tačka sporenja, vlasti i opozicije, i najveća nedoumica, zbog tvrdnji da je promena statusa uvod u privatizaciju.
Osim Srbijagasa, Puteva Srbije, Pošte Srbije, Skijališta Srbije, Srbijašuma, Srbijavoda, Zavoda za udžbenike, na spisku 23 preduzeća na koja bi se novi propis primenjivao su i nacionalni parkovi Šar planina - Štrpce, Kopaonik, Đerdap, Tara i Fruška Gora.
Država je pre povlačenja zakona poručivala da joj je namera da ih profesionalizuje, dok je struka upozoravala na mogućnost zloupotrebe i korupcije, a javnost je strahovala da se njime otvaraju vrata prodaji najvrednijih državnih resursa.
"Mi kao Vlada nismo dovoljno dobro komunicirali, nema govora o prodaji preduzeća u državnoj svojini. To je dezinformacija i neistina koju je plasirala opozicija. Oni tako stvaraju konfuziju i pometnju. Povući ćemo ga da bismo razgovarali sa građanima oko zakona", izjavila je Ana Brnabić.
Premijerka je rekla da je na osnovu važećeg Zakona o javnim preduzećima država mogla da ih proda i privatizuje i do sada, ali da Vladi Srbije to nije bila namera. Ona je najavila da će sledeće nedelje početi konsultacije o spornom zakonu i dodala da smatra da bi on doprineo da se "uveća bogatstvo i poboljša upravljanje ovim preduzećima".
"Jedan je Zakon o javnoj svojini koji kaže da nacionalna dobra ne mogu da se otuđe, tako da nacionalni parkovi nikada ne mogu da budu privatizovani. Drugi je Zakon o privatizaciji koji je i do sada propisivao da javna preduzeća, ako država želi i misli da ima smisla, mogu da se privatizuju", objasnila je Brnabić.
Na optužbe da je promena statusa iz javnog preduzeća u privredno društvo vodi u privatizaciju, nadležni navode primere firmi koje su već dugo akcionarska društva, ali su i dalje državni - poput "Telekoma", četiri železnička preduzeća i "Elektromreže Srbije".
Pre povlačenja zakona "Transparentnost Srbija" je uputila inicijativu poslanicima da "uklone ozbiljne koruptivne rizike iz ovog predloga". A rizik je, kako su naveli u saopštenju, i to što članovi nadzornih odbora i direktori najvećih firmi u zemlji više neće biti javni funkcineri i neće prijavljivati imovinu. Oni su ukazali da novi predlog zakona ne daje garancije ni da će biti rešen jedan od najvećih problema u dosadašnjem periodu - višegodišnje upravljanje javnim preduzećima od strane direktora koji nisu izabrani na konkursu, najčešće iz "v. d. statusa", a neretko i bez utvrđivanja da li vršioci dužnosti uopšte ispunjavaju uslove za postavljenje na čelo preduzeća.
U Poslovnom udruženju "Komdel", koje okuplja javna komunalna preduzeća iz čitave Srbije smatraju da statusna promena ne bi uticala na delatnost od opšteg interesa, sve dok se ne menja vlasnik firme. Oni smatraju da sva javna komunalna preduzeća treba da pređu u privredna društva i tvrde da je tako u svim zemljama u okruženju. Kao ključnu razliku novog predloga u odnosu na dosadašnje propise, vide "šansu da se više radi po tržišnim principima, a manje po nalogu".
Advokat Branko Pavlović, koji je 2004. godine bio direktor Agencije za privatizaciju, smatra da je ovaj predlog zakona pisani dokaz i priznanje same Vlade Srbije o tome koliko su loše upravljali državnim preduzećima do sada.
"Besmisleno je očekivati da bi ovaj propis nešto promenio na bolje, s obzirom na to da je država i do sada imala državnog predstavnika u skupštinama, birala je direktora, nadzorni odbor, a da je sada predviđeno da oni budu neposredno odgovorni resornom ministarstvu i da se očekuje da će sada biti drugačije. Potpuno je promašena ideja u kojoj će netransparentnost rada javnih preduzeća i loše upravljanje njima rešiti tako što će još više ovlašćenja dati resornom ministarstvu - da osim regulatorne ima i kontrolnu i upravljačku funkciju. Koncentracijom u jednoj tački dobija se lošije upravljanje, veća korupcija i nestručnost", kaže Pavlović za RT Balkan.
On smatra da postojeći predlog zakona mora koncepcijski da se izmeni, i da je jedini način da se "popravi", da se osnuje telo ili nezavisna agencija, koja bi vodilo računa o preduzećima u kojima država ima većinski kapital.
"To ima smisla, a inače, ako misle da unesu samo kozmetičke izmene, to nije dovoljno, jer je u tehničkom smislu ovo loš predlog. Ideja da im je uopšte potreban zakon te vrste je njihovo priznanje da su izuzetno loše do sada upravljali tim segmentom privrede. Zakon je po koncepciji i po tehničkim stvarima i idejama, bio izuzetno loš", kaže Pavlović.
Cilj "profesionalizacija" javnih preduzeća
Propis koji je sada na "doradi" trebalo je da obezbedi profesionalizaciju javnih preduzeća. Nadzor nad ovim firmama poveren je Ministarstvu privrede, kojim trenutno rukovodi Rade Basta. To, kako je navedeno u predlogu, zahteva njihovo kadrovsko pojačanje, pa je procenjeno da bi primena ovog zakona koštala najmanje 60 miliona dinara, od kojih bi polovina tog iznosa, namenjena za plate 15 novoangažovanih stručnjaka sledeće godine i još toliko za zarade u 2025. godini. Propis predviđa da preduzeća u narednih pet godina procene vrednost kapitala i imovine i da ih dostave resornom ministarstvu. Država je predvidela uvođenje korporativnog upravljanja u društvima kapitala, kako bi ostvarivala bolje poslovne rezultate.
Prema poslednjim podacima Republika Srbija ima u svom portfelju 305 firmi. Aktivnih je 266, dve su u likvidaciji, a 37 u stečaju. Među aktivnima su 23 javna preduzeća koja će morati da menjaju samu formu, dok su ostala već akcionarska i društva sa ograničenom odgovornošću.
Trenutno je u ovoj oblasti, kako piše u predlogu zakona, neujednačeni pravni okvir za privredne subjekte koji su u vlasništvu države i uočeno je nepostojanje centralizovanog vlasničkog entiteta, odgovornog za vlasničko upravljanje, a takvo centralizovano upravljanje privrednim subjektima je opredeljenje Srbije.
"Cilj koji se želi postići je održivo i efikasno upravljanje privrednim društvima, što održava posvećenost Vlade reformi javnih preduzeća, društava kapitala i koristi za građane od državnog vlasništva", stoji u analizi predloženog zakona.
Prilikom promene pravne forme, kako je predloženo, osnovni kapital JP se konvertuje u akcije, odnosno udele u zavisnosti od forme privrednog društva, dok se zadržava pravni subjektivitet i poslovni identitet JP, bez likvidacije, bez prestanka poslovanja i bez prekida pravnog kontinuiteta i JP zadržavaju svoj identitet u pravnom i poslovnom smislu.
