Evropske vlade su ove nedelje prikupile sredstva najbržim tempom u poslednje tri godine, koristeći prednosti stabilnih tržišnih uslova pre uobičajenog prazničnog zatišja u zaduživanju i još jednog pomaka više u kamatnim stopama, koji se očekuje posle sednice Evropske centralne banke.
Prodaja duga preko banaka dostigla je blizu 27 milijardi evra (29 milijardi dolara), pri čemu je gotovo polovina udeo Španije, koja je ikoristila potražnju veću od 85 milijardi evra za prodaju 13 milijardi evra desetogodišnjih obveznica.
Evropska unija zauzela je drugo mesto sa prodajom dvostruke tranše od sedam milijardi evra u utorak.
Prodajom obveznica sada, države pokušavaju da izbegnu uticaj još viših kamatnih stopa, jer se očekuje da će Evropska centralna banka povećati troškove zaduživanja za najmanje još pola poena kako bi smirila inflaciju.
Iako tržišta sada izgledaju relativno mirno, ove godine su već bila prisutna velika previranja u finansijskoj industriji, kao i kolaps brojnih banaka. Čini se da je ta kriza prošla, ali su evropske vlade očigledno oprezne da bi izbegle veće potrese što ih podstiče da sada reaguju. Agresivno monetarno pooštravanje od strane centralnih banaka i dalje se širi na tržišta, što znači da se ne mogu isključiti dalja previranja.
Prodaja duga od 26,85 milijardi evra ove nedelje je najveće od 2020. godine. Na širem primarnom tržištu obveznica, emisija ove sedmice dostigla je ekvivalent od oko 64 milijarde evra, što je najviše od početka februara, prema podacima koje je prikupio "Blumberg", a koji obuhvataju kompanije, finansije i zajmoprimce iz javnog sektora.