RT istražuje: Da li će Evropa padom u recesiju povući i srpsku privredu?

Evropska privreda je u prvom kvartalu ove godine pala za 0,1 odsto u odnosu na prethodni kvartal, a s obzirom da je ovo drugo tromesečje u kojem je zabeležen negativan privredni rast to znači da je i zvanično ušla u recesiju. Iako je izgledalo da bi Evropa mogla da se provuče kroz iglene uši, pad je povukla Irska, gde je BDP pao za čak 4,6 odsto u prvom kvartalu ove godine. Ekonomija Litvanije se smanjila za 2,1 odsto, a Holandije za 0,7 procenata. Stručnjaci smatraju da bi pad privredne aktivnosti u zemljama Evropske unije mogao da ima značajne posledice i za srpsku privredu.

Evropska ekonomija je pogođena poremećajem izazvanim sukobom u Ukrajini, koji je podstakao rast cene energije i hrane. To je izazvalo niz povećanja kamatnih stopa, dok je Evropska centralna banka pokušavala da se izbori sa rastućom inflacijom. Najnoviji podaci pokazuju da evropska privreda ipak nije odolela svim tim iskušenjima.

Za Srbiju najveći značaj ima posrtanje nemačke ekonomije, koja je pala 0,3 odsto, s obzirom da sa najjačom evropskom ekonomijom imamo i najznačajnije trgovinske veze u Evropi, ali da je i najviše investitora iz te zemlje. U Srbiji posluje oko 900 nemačkih kompanija, a u njima je zaposleno oko 78.000 radnika. Nemačka je i najveći investicioni partner Srbije i zemlja sa kojom je Srbija imala razmenu veću od 8,6 milijardi evra prošle godine.

Evrozona i zvanično ušla u recesiju

Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije kaže za RT Balkan da je od ključne važnosti za domaću privredu kako će se kretati privredna aktivnost tokom drugog kvartala, koji je praktično na izmaku.

"Nemci su za prvo tromesečje revidirali svoje podatke, jer su prvo mislili da će biti na nuli, a posle su objavili da je njihova privreda ipak pala za 0,3. Samim tim, oni su ušli u tehničku recesiju. Sada je glavno pitanje kako će se razvijati situacija u drugom tromesečju, koji je na izmaku. Ono što smo čuli iz izveštaja njihove centralne banke je da oni očekuju pozitivan rast u drugom kvartalu. To bi bila dobra vest, jer bi to značilo da bi privreda Nemačke do kraja godine ipak mogla da izađe bar na nulu ili da bude blago u plusu", kaže Bojan Stanić.

On napominje da dodatno zabrinjava situacija na globalnom nivou, i dešavanja u SAD i Kini, zemljama koje su takođe naši trgovinski partneri i čiji bi se pad privrede reflektovao i na Srbiju.

"Američki analitičari procenjuju da bi i tamo moglo da dođe do recesije i ukazuju da bi posebno bolan mogao da bude prelazak iz ove u narednu godinu. I kineska privreda raste sporije nego što se očekivalo, ispod onih stopa koje je imala pre pandemije. Generalno imamo jedno opšte usporavanje svetske privrede, inflacija ostaje i dalje problem i u Nemačkoj i u celoj Evropi", ističe Bojan Stanić.

Posle Nemačke - Britanija: Recesija je dobra ako će da obori inflaciju!?

On kaže da Srbija može i sledeće godine, zbog svih dešavanja na globalnom nivou, očekivati niske stope rasta i dodaje da rast od dva odsto koji se očekuje jeste znak da smo izbegli recesiju, odnosno da smo "iznad vode", ali napominje da ne možemo očekivati neki progres bez rasta domaće privrede iznad četiri odsto.

"Delovi koje proizvodimo u nemačkim kompanijama u Srbiji, dalje se plasiraju na njihovo tržište. Svi smo povezani i svaki pad kod njih se odražava i na našu proizvodnju. Za nas je u ovoj situaciji dobro što imamo izvoznu bazu najniže dodatne vrednosti. Kriza ne pogađa prvo te delatnosti, nego su prvi na udaru oni proizvodi više dodate vrednosti. Ta naša izvozna struktura generalno odgovara u kratkom roku, jer nismo toliko pod udarom. Bitno je istaći da imamo rast izvoza u prva tri meseca oko 13 odsto, ali je činjenica da imamo pad standarda stanovništva i gubitka kupovne moći. To je sve posledica inflacije i usporavanja privrede, i kod na se već oseća. Primetan je pad prometa u maloprodajnim objektima, a sve veći problem je i zaduživanje, i kod stanovništva i kod privrede, a danas imamo i vest da je Narodna banka ipak podigla kamatnu stopu i sve se to dalje komplikuje situaciju i za privredu", ukazuje Bojan Stanić. 

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za RT Balkan da je teško proceniti koliki će uticaj imati pad evropske privrede na domaću ekonomiju, ali smatra da bismo potencijalno mogli da pretrpimo veliku štetu s obzirom na odnose koje Srbija ima sa EU, a naročito sa Nemačkom.

"Dve trećine srpskog izvoza odlazi u Evropsku uniju, a najveći u Nemačku. To je dobra okolnost u situaciji kada njihova privreda dobro posluje, ali sada, kada je ona u recesiji to može da pravi određene probleme, ali je teško reći do koje mere će to biti. Najveći broj preduzeća od 2014. godine, kada je donet Zakon o ulaganju, koja su zahvaljujući subvencijama, jeftinom gasu, električnoj energiji, dobroj infrastrukturi i jeftinoj radnoj snazi došla u Srbiju je iz Nemačke", kaže profesor Savić.

Recesija na pomolu? Američki ekonomski rast naglo usporio u prvom kvartalu

On napominje da je osnovni problem što nisu dolazile kompanije koje prave gotove proizvode za slobodno tržište, već one koje praktično proizvode delove za nemačke korporacije, zbog čega se svaka promena reflektuje i na našu privredu. Dodaje da se može desiti da nam se sve to vrati kao bumerang, da ljudi počnu da ostaju bez posla, ne zato što ta preduzeća ne mogu da rade u Srbiji, već zato što ne rade nemačke kompanije.

Analitičari ocenjuju da je najveća evropska privreda pretrpela ozbiljan udarac kada su presušile zalihe ruskog gasa.

"U poslednjih 20 godina Nemačka se razvijala zahvaljujući jeftinoj energiji iz Rusije, pre svega gasu i nafti. Oslanjala se na jeftine ruske energente i to joj je omogućavalo da njena roba bude konkurentna na globalnom tržištu. Nemačka je obilato koristila i ogromno rusko tržište na kojem je nemačka roba bila cenjena, a i čitav niz kompanija je poslovao tamo. Sve to zajedno je omogućavalo Nemcima lagodan razvoj, dok je Rusiji odgovarala saradnja u oblasti finansija jer su koristili nemačke izvore. To je bila lokomotiva sa dva vagona koja je vukla, rekao bih, celu Evropu. Nemačka se razvijala, ali i Rusija, a sada od toga nije ostalo gotovo ništa zbog rata i besmislenih sankcija", smatra profesor Ljubodrag Savić.

On napominje da i dalje u Nemačku stižu i gas i nafta iz Rusije, ali preko posrednika i po mnogo višim cenama, na šta građani Nemačke sigurno ne gledaju blagonaklono.