Posle višemesečnog konstantnog rasta cena potrošači su konačno dočekali vesti o pojeftinjenju osnovnih životnih namirnica. Vlada Srbije donela je uredbu po kojoj hleb "sava" od danas može da se kupi za 54 umesto za 57 dinara. Iako je ovo "spuštanje" cena samo kap u moru poskupljenja, mnogim građanima ipak znače tri dinara manje za veknu, koja je većini svakodnevni trošak i obavezan deo potrošačke korpe. Iz Unije pekara Srbije najavljuju da bi narednih dana trebalo da "kaliraju" i cene specijalnih, skupljih, vrsta hleba i to u proseku za oko 10 do 15 odsto.
Prostor za pojeftinjenje pekari su dobili zbog pomoći države za kupovinu brašna, ali i zbog nižih troškova za gorivo. Na njihovu vodenicu ide i otkupna cena pšenice, koja je upola niža u odnosu na prošlu godinu, a koja, s druge strane, baca u očaj poljoprivredne proizvođače.
Trgovačke marže do 80 odsto
Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica kaže za RT Balkan da su prethodnih meseci trgovci digli marže na više od 80 odsto i da je to bilo neizdrživo. On kaže da proizvođači zarade tri, a trgovci 30 dinara po vekni hleba i napominje da je razlog zbog kojeg su praktično pristali da smanje svoju zaradu pad tražnje.
"Pašće i cene ostalih vrsta hleba, ali pošto se oni uglavnom prodaju po trgovinskim lancima, proizvođači su zbog ugovora u obavezi da mesec dana unapred najave promenu cena, tako da očekujemo do kraja meseca da će i specijalne vrste hleba pojeftiniti. Delom će u tom sniženju učestvovati trgovci, sniženjem marže, a delom pekari snižavanjem proizvođačke cene. Potrošnja specijalnih vrsta hleba je pala poslednjih meseci zbog visokih cena, jer su se potrošači prebacili na hleb "sava", koji je mnogo povoljniji od svih drugih vrsta", kaže Zoran Pralica.
On napominje da se u poslednjih godinu i po dana koliko je uredba o kontrolisanoj ceni hleba na snazi, u kontinuitetu smanjuje broj onih koji pazare specijalne vrste ove namirnice, a povećana je proizvodnja hleba "sava" za oko 300.000 vekni.
"U Srbiji se dnevno proizvede između dva i dva i po miliona vekni jeftinog hleba i većina pekara u našoj zemlji samo njega i proizvodi, jer je povećana tražnja", kaže Zoran Pralica.
Vlada Srbije je maksimalnu cenu hleba "sava" od 57 dinara utvrdila u februaru kada je poslednji put poskupeo. Prema uredbi maksimalna proizvođačka cena je tada iznosila 48,88 dinara. Trgovci na malo koji prodaju hleb, moraju da imaju najmanje 30 odsto hleba od brašna T-500 u svojim prodajnim objektima, dok će istovremeno proizvođačima hleba interventno biti prodate 32.000 tona tog brašna. Iz Vlade Srbije su saopštili da Uredba ima za cilj da zaštiti tržište, odnosno da spreči deformacije u formiranju cena ove robe koja je jako važna za snabdevanja potrošača, naročito nižih socijalnih kategorija. Prema uredbi, najviša ukupna stopa marže, obračunata na neto fakturnu cenu hleba umanjenu za rabate i popuste, iznosi maksimalno šest odsto.
Država je za pomoć pekarima namenila 3,2 miliona evra, a očekuje se da niže cene hleba utiču i na usporavanje inflacije. Pekari kažu da su pojeftinile sirovine, kvasac, gorivo i pšenica, a upravo to je ono što najviše ovih dana brine poljoprivrednike. Jer, posle skupe setve, sada ih čeka žetva koju neće moći da unovče, zbog niske otkupne cene pšenice.
Analitičar Žarko Galetin i bivši direktor Produktne berze u Novom Sadu kaže za RT Balkan da nije neočekivano što je hleb jedna od namirnica koja prva pojeftinjuje s obzirom na ekstremno nisku cenu pšenice.
"Poljoprivrednici ulaze u žetvu sa cenom koja je upola niža u odnosu na prošlu godinu, kada je bila iznad 30 dinara. Sada je došlo do toga da je cena proizvodnje hleba niža. Sa tog apsekta ovo sniženje "save" i najavljeno pojeftinjenje ostalih vrsta hleba ima svoje utemeljenje na toj strani kalkulativne proizvodnje i po meni je to i očekivano, a na neki način i pošteno od strane pekara. Tim pre što je hleb prva linija odbrane zaštite standarda, pogotovo najugroženijeg dela našeg stanovništva. Najugroženijim slojevima stanovništva je hleb kao osnovni artikal skup i po dosadašnjoj ceni, tako da ovo sniženje ima tu neku tržištu logiku i meni nije veliko iznenađenje", kaže Žarko Galetin.
Očekuje nas dobra godina, ali...
Predsednik Udruženja poljoprivrednika "Stig" Nedeljko Savić je pre nekoliko dana izjavio da je otkupna cena pšenice u Srbiji 17 dinara, a u Parizu 28 dinara i da od Vlade Srbije traže da objasni zbog čega je razlika tolika. On je naveo da nas, s obzirom na količinu padavina i zasejanih površina očekuje dobra godina, a da su skladišni kapaciteti ograničeni i da poljoprivrednici imaju problem zbog velikih zaliha u magacinima.
Žarko Galetin napominje da su poljoprivredni proizvođači definitivno u problemu, ali da je pogrešno upoređivanje cena pšenice u Srbiji sa berzom u Parizu, jer su to dve različite stvari.
"Cena na srpskom tržištu je spot cena i odnosi se na pšenicu koja je na lokaciji prodavca u ovom trenutku utovarena na kamion kupca, dok su u Parizu u pitanju cene pšenice kojom se trguje za isporuku u nekom budućem periodu. To su fjučers cene, sa isporukom dospeća u septembru ili oktobru i to su neuporedive cene. Bojim se da bi takav jedan pristup u traženju ispunjenja zahteva mogao da bude kontraproduktivan", smatra agroanalitičar.
Objašnjava da ima više razloga zbog kojih je pšenica izgubila na vrednosti na domaćem i na globalnom tržištu od početka godine.
"Zabrana izvoza prošle godine je u velikoj meri uticala da sada imamo velike prelazne zalihe od 800.000 do milion tona, s kojima ćemo ući u novu žetvu. Zbog toga bismo mogli imati problem oko tretmana samih skladišnih kapaciteta. I globalno je cena pala, jer je luka Konstanca, koja je naš najveći izvozni ventil prepuna pšenice", kaže Žarko Galetin.
Napominje da je ukrajinska pšenica napravila ogromnu pometnju na tržištu, jer je posle rusko-tursko-ukrajinskog dogovora pšenica koja je bila blokirana u lukama "krenula i zatrpala sve izvozne terminale".
"Čak i za to vreme dok su tri luke koje su bile predmet pregovora bile blokirane, ukrajinska pšenica je tražila alternativne puteve, a jedan od njih je bio prevoz preko Moldavije i Rumunije do luke Konstanca. Ta luka, koja je nama najbitnija je toliko puna da mi jednostavno ne možemo našu robu da izvezemo ni po tako niskoj ceni...Ona je zarobljena u našim silosima. Nešto malo izvozimo u Italiju, ali je to minimalno u odnosu na naše izvozne potencijale", navodi Žarko Galetin.
Napominje da je svet ušao u jednu globalnu recesiju, koja pogotovo pogađa siromašnije zemlje, poput Egipta. Dodaje da je njihova platežna moć pala i da je to doprinelo da one više ne izlaze sa tako visokim zahtevima za kupovinu pšenice, tako da je i taj pad tražnje jedan od faktora koji je uticao da imamo trenutnu cenu pšenice koja je izuzetno niska.