Zvaničnici Federalnih rezervi odlučni su da sledeće nedelje povise kamatnu stopu na pet odsto do marta 2023. godine, što će verovatno dovesti do recesije u SAD, rekli su ekonomisti koje je anketirao "Blumberg".
Anketa je uključila 40 ekonomista i sprovedena je od 21. do 26. oktobra.
U anketi se predviđa da će stope porasti za još pola poena u decembru, a zatim za četvrtinu poena tokom sledeća dva sastanka. Prognoze FED-a, objavljene na sastanku u septembru, prognozirale su da će kamatne stope dostići 4,4 odsto ove godine.
FED odlučno protiv inflacije
Anketirani ekonomisti smatraju da je FED sada odlučan da se bori protiv inflacije, koja je najviša u poslednjih 40 godina. Prelazak na višu kamatnu stopu bi se odrazio na rast potrošačkih cena, isključujući hranu i energiju, koji je u poslednja dva meseca takođe bio viši od očekivanog.
Predsednik FED-a Džerom Pauel rekao je da je centralna banka snažno posvećena obnavljanju stabilnosti cena, pozivajući se nekoliko puta na svog prethodnika Pola Vokera, koji je podigao stope na nivo bez presedana kako bi se suprotstavio inflaciji početkom 1980-ih.
Pauel je takođe upozorio da će ovaj proces biti bolan, jer je cilj da se rast projektuje ispod trenda kako bi se smanjio pritisak na cene. Kao rezultat toga, očekuje Pauel, doći će do rasta nezaposelnosti.
Da li će SAD dospeti u recesiju
Ekonomisti su odgovorili i na pitanje da li će SAD dospeti u recesiju u naredna 24 meseca. "Tvrdo sletanje" se definiše kao nulti ili negativan rast na određeno vreme, ali to, kako oni kažu, nije zvanično proglašena recesija.
Pauel i njegove kolege ne odustaju od ideje da će moći da sprovedu "meko sletanje" u ekonomiji. Po prvi put u anketama većina ekonomista - njih čak tri četvrtine - vidi recesiju kao verovatnu u naredne dve godine.
Rizik od političke greške
„Mislim da je najvažnija stvar na koju treba paziti jeste kako Pauel saopštava vest o potencijalnom padu. On će želeti da ne oda utisak da je preokret neminovan, posebno ne sada kada je inflacija očigledno i dalje visoka.
Sedamdeset pet odsto anketiranih ekonomista smatra da postoji veći rizik da će FED previše povisiti kamatne stope, što će izazvati brojne negativne posledice, a neće uspeti da obuzda inflaciju.
„Zaostajanje u monetarnoj politici je još uvek potcenjeno“, rekao je ekonomista Tomas Kosterg. „Puni efekat sadašnjeg pooštravanja možda se neće osetiti do sredine 2023, a tada će možda biti prekasno. Rizik od političke greške je veoma visok."
Moglo bi doći i do ekonomskog prelivanja ovih mera na globalna tržišta, jer dve trećine anketiranih očekuje globalnu recesiju u naredne dve godine.
Da li će FED uraditi previše ili premalo
Ekonomistima je postavljeno i pitanje da li je veća verovatnoća da će FED pogrešiti tako što će preterano reagovati, što će rezultirati lošijim rastom i većom nezaposlenošću, ili će učiniti premalo, prouzrokujući duže trajanje inflacije.
"S obzirom da se FED suočava sa izborom da uradi previše ili premalo, članovi će verovatno odlučiti da urade previše", rekao je Džoel Narof, predsednik kompanije "Narof ekonomiks", a cilj je da se izbegne uporna inflacije sa kojom se Voker suočavao sedamdesetih godina prošlog veka.
Ekonomisti očekuju da će FED nastaviti sa najavljenim smanjenjem bilansa stanja, koje je započelo u junu ove godine odlivom dospelih hartija od vrednosti.
Neslaganja unutar FED-a
Skoro trećina ekonomista očekuje neslaganje na sastanku, koji će biti treći u 2022. godini.
Predsednica FED-a iz Kanzas Sitija Ester Džordž se u junu suprotstavljala manjem povećanju, upozoravajući da bi suviše nagle promene kamatnih stopa mogle da ugroze sposobnost FED da postigne planirani kurs stope.
Osim usporavanja povećanja kamatne stope, ekonomisti očekuju da će FED na kraju preokrenuti kurs kao odgovor na niži rast i inflaciju. Većina ekonomista očekuje malo smanjenje prve stope u drugoj polovini 2023, i još jedno veće smanjenje u 2024. godini.