Ekonomija
Pakistan zainteresovan da se pridruži BRIKS-u
Organizacija ga verovatno neće primiti u članstvo, jer se strahuje da bi priključivanje Islamabada moglo da oslabi njen kredibilitet, uz Indiju koja bi mogla da se povuče iz aktivnog učešća u radu
Pakistan je zainteresovan da se pridruži BRIKS-u u jeku produbljivanja ekonomske krize i zaustavljenih pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom oko dobijanja kredita.
Prema pisanju "Pakistan tudeja", Islamabad će svoje namere da se priključi organizaciji izneti na avgustovskom samitu grupe u Južnoj Africi. Ukupno 19 zemalja, uključujući i Pakistan, želi da se pridruži BRIKS-u i o tim namerama biće reči na predstojećem sastanku u Africi, prenosi portal "Biznis standard" izveštaj pakistanskog medija.
Za Pakistan pridruživanje organizaciji čiji su članovi Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, u vrhu je spoljnopolitičke agende, ali, kako se navodi, teško da postoji interesovanje da se ova zemlja prihvati kao članica, uprkos prisustvu Kine.
Strahuje se da bi uključivanje Pakistana u BRIKS moglo da oslabi kredibilitet organizacije, uz Indiju koja bi mogla da se povuče iz aktivnog učešća u radu.
U tekstu se navode tri razloga zašto Pakistan verovatno neće postati član ove organizacije.
Članice BRIKS-a zajedno učestvuju u 31,5 odsto svetskog BDP-a, dok je udeo G7 opao na 30 odsto. Organizacija je, takođe, osnovala dve nove institucije Novu razvojnu banku (NDB) i Preventivni aranžman rezervi (CRA) koji sa kapitalom većim od 100 milijardi dolara može da pomogne državama članicama da izdrže kratkoročnu krizu platnog bilansa.
Ukoliko bi postao član BRIKS-a, Pakistan bi imao pristup fondu od 100 milijardi dolara, kao i mogućnost uzimanja kredita od NDB-a, bez toga da poboljša funkcionisanje svog državnog aparata.
Kako pakistanska privreda nije uspešna u izvozu i ne doprinosi globalnoj ekonomiji sa stalnim poremećajima u funkcionisanju države uz to, primanje Pakistana u članstvo u BRIKS-u smanjilo bi značaj organizacije.
Drugi razlog je taj što bi to dovelo do ćorsokaka sa Indijom u rešavanju mnogih pitanja, što bi izazvalo probleme u efikasnom funkcionisanju organizacije.
Konačno, treći razlog je nedostatak jasnijih ciljeva spoljne politike Pakistana, osim u traženju novih partnera u ime islama i iznuđivanja povlastica, ekonomskih ili geopolitičkih, za to, zaključuje se u tekstu.
