Cena crnog luka poslednjih meseci tera suze na oči i pre seckanja u kuhinji, a nije mnogo bolja situacija ni sa cenama ostalog povrća, koje je u proteklih godinu dana poskupelo za čak 38,3 odsto. Kilogram luka na beogradskim pijacama prošle godine je koštao u rasponu od 50 do 100 dinara, dok je sada za istu količinu potrebno izdvojiti minimum 150 dinara, a krupnije glavice su i 220 dinara po kilogramu. I cena kupusa je gotovo udvostručena u odnosu na prošlu godinu, kada je kilogram koštao od 70 do 100 dinara, a sada je potrebno izdvojiti između 120 i 150 dinara.
Voće beleži manji rast cena, ali je primetno da je domaće čak više poskupelo u odnosu na južno voće, za oko 13,5 odsto. Pomorandže su skuplje za oko 20 dinara u odnosu na prošlu godinu, a banane za oko 50 dinara. Cena jagoda je ove sezone u proseku za 100 dinara veća nego lane.
Agroekonomista Milan Prostran kaže za RT Balkan da ove godine ne treba očekivati da će doći do naglog sniženja cena kako sezona odmiče.
"Ova godina je do te mere klimatski specifična da očigledno nećemo imati dugu voćarsku sezonu, nego će vrlo brzo prolaziti i voće će truliti zbog kiše, zbog čega će se najverovatnije zadržati na toj visokoj ceni. Kada imate normalnu godinu sa mnogo sunca i normalnim rasporedom padavina, trešnje jedemo najmanje mesec i po dana, a sada mislim da sezona neće trajati duže od 20 dana", kaže Prostran.
On napominje da neke vrste domaćeg voća i povrća još nisu stigle na pijace, a da će zbog kasne setve i kiše, kasniti i berba. Kada je u pitanju luk, napominje da starog ima još veoma malo, a da novi još nije dovoljno zreo, pa da se visoke cene sa tezgi uglavnom odnose na onaj uvozni - holandski. Slaba ponuda je svakako glavni krivac za visoku cenu ovog povrća.
"Generalno se nalazimo u zoni visokih cena voća i povrća. Prvo voće kada stigne startuje uvek sa visokom cenom, ali imajući u vidu da su troškovi koji vode ovu proizvodnju i dalje na visokom nivou, i pored toga cene ne gube mnogo ni kako sezona odmiče. Jabuke su iz prošlogodišnjeg roda, prodavci u njihovu cenu uračunavaju i troškove držanja u hladnjačama, jer su one ipak brane jesenas", navodi Prostran.
On napominje da su padavine koje su zahvatile okolinu Čačka poslednjih dana, takođe, loša vest za potrošače, jer su u tom kraju najveće plantaže kajsija. Dodaje da će poljoprivrednici verovatno morati da zadržaće visok nivo cena voća i povrća da bi pokušali da nadoknade slabiji rod zbog vremenskih neprilika.
"Plašim se da naši proizvođači nemaju mnogo prostora da spuštaju cenu. Jedino zbog činjenice da ti poljoprivredni proizvodi imaju kratak rok trajanja, možda će ipak morati. Da li će potrošači to moći da prihvate i priušte, to je sad druga priča. Ljudi kupuju i na pola kilograma i na komad, samo da probaju", kaže Milan Prostran.
On napominje da je udeo hrane u inflaciji veliki, jer kod nas hrana u budžetu četvoročlane porodice učestvuje sa oko 40 odsto, dok je u zemljama EU do ove aktuelne krize to učešće bilo 12 do 15 procenata, dok je sada oko 22 odsto.
Krompir je ranije bio poznat kao namirnica koja je svima dostupna, naročito zbog svoje niske cene. Međutim, ovo povrće je u poslednje dve godine značajno poskupelo. Kilogram je 2021. godine koštao oko 50 dinara, prošle godine je bio od 65 do 120 dinara, a sada košta i do 200 dinara. Dr Živko Bugarčić, stručnjak za krompir kaže za RT Balkan da će ovo povrće biti samo još skuplje, jer su ljudi obeshrabreni da ga sade.
"Sve manje je površina pod krompirom, ne samo zbog niske cene, već i zbog problema sa trgovinskim lancima, koji su podigli kriterijume koje domaći proizvođači ne mogu da ispune. Proizvodnja je skupa, a zbog nekontrolisanog uvoza je rizična. To je najskuplja proizvodnja od svih ratarskih. Stiže jeftin krompir, nekad i po damping cenama iz Francuske i Belorusije i domaći poljoprivrednici imaju izuzetno nelojalnu konkurenciju tih starih proizvođača koji imaju mnogo jeftiniju cenu proizvodnje, zbog subvencija u tim zemljama", kaže Bugarčić.
On ističe da u Srbiji ni pijačni prodavci, ni trgovinski lanci ne prodaju krompir sa maržom nižom od 40 odsto.
"Očekuje se slab rod ove godine. Kasnila je setva, sada ratari imaju problema sa plamenjačom i očekuje se veliki uvoz krompira. Potrebe srpskog tržišta su na oko 300.000 tona krompira, a više od trećine te količine mi kupujemo u inostranstvu. To je oko 60.000 tona konzumnog kropmira i oko 25.000 tona pomfrita, koji se računa duplo, jer je prerađen i za njegovu proizvodnju u Srbiji bi bilo potrošeno 50.000 tona domaćeg krompira", objašnjava Živko Bugarčić.
On kaže da ni u Evropi više nema jeftinog krompira i da je izvesno da cena ovog povrća neće biti niža ni u narednom periodu.
Inflacija je u Srbiji nedavno dostigla pik, ali se i dalje dobro drži. Poslednji podaci, iz maja, pokazuju da su cene proizvoda i usluga za godinu dana porasle za 14,8 odsto, dok su u maju bile veće za 0,9 odsto u odnosu na prethodni mesec. Visoke cene hrane su proteklih meseci bile najjači udar na novčanike potrošača.
Prema aktuelnoj projekciji, NBS očekuje da će inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u drugoj polovini tekuće godine. Ulazak inflacije u granice cilja od 3±1,5 odsto očekuje se polovinom 2024. godine.
"U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, smanjenje troškovnih pritisaka u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji, rešavanje problema sa zastojima u globalnim lancima snabdevanja, usporavanje uvozne inflacije, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone", navode iz centralne banke.