Ekonomija
Afričke zemlje ne žele da trguju u američkoj valuti: Dedolarizacija uz banku u kojoj Rusija ima udeo
Kenija namerava da izbaci dolar iz trgovine sa drugim afričkim zemljama. Koristiće mehanizam u kome učestvuje Rusija kao deoničar "Afresim banke"
Predsednik Kenije Vilijam Ruto pozvao je sve afričke zemlje da prestanu da koriste dolar u trgovini. On je izjavio da će im to omogućiti Afrička izvozno-uvozna banka - "Afreksim banka", čiji je jedan od akcionara i Rusija.
"Afreksim banka" je nadnacionalna finansijska institucija koja objedinjuje većinu afričkih zemalja, odnosno 51 državu. Rusija je postala akcionar banke 2017. godine, a prema javno dostupnim podacima ona je treći najveći akcionar po vrednosti kapitala.
"Robu koju uvoze iz Džibutija u Keniju naši trgovci plaćaju u američkim dolarima. Kako je američki dolar deo trgovine između Džibutija i Kenije. Zašto?", postavio je pitanje predsednik Vilijam Ruto i dodao da "Afreksimbanka" daje mehanizam afričkim državama da njihovi izvoznici mogu trgovati na kontinentu robama i uslugama koje će plaćati u lokalnim valutama.
On je istakao da ne postoji razlog da uvoznici iz Kenije robu kupljenu u Džibutiju plaćaju u dolarima.
"Nismo protiv američkog dolara - samo želimo da trgujemo slobodnije. Pustite nas da plaćamo u američkim dolarima kada kupujemo robu iz Amerike, ali ono što kupuemo iz Džibutija želimo da plaćamo domaćom valutom", poručio je Vilijam Ruto.
Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev je 2019. godine, na godišnjoj skupštini akcionara "Afreksimbanke" rekao da Afrika i Rusija moraju da iskoriste svoje ogromne resurse zbog ekonomske budućnosti svojih naroda i napomenuo da Afrika i Rusija imaju polovinu svetskih resursa. Ova ideja se sada realizuje kroz nameru da dolar izbace iz trgovine, i to upotrebom mehanizma u kome učestvuje Rusija kao deoničar "Afreksim banke".
Američka ministarka finansija Dženet Jelen je inače u utorak upozorila da Vašington može očekivati postepeni pad udela dolara u globalnim rezervama, pošto globalni pokret dedolarizacije dobija na zamahu. Jelen je to izjavila u Komitetu za finansijske usluge američkog Predstavničkog doma, kao odgovor na pitanja o riziku od dedolarizacije izazvanom pooštravanjem američkih sankcija.
"Trebalo bi da očekujemo tokom vremena postepeno povećanje udela drugih sredstava u rezervama zemalja i prirodnu želju za diversifikacijom", rekla je Jelen.
Ona je priznala da je uvođenje sankcija motivisalo neke zemlje da traže alternativu američkoj valuti. Međutim, rekla je da ne postoje alternative koje bi mogle u potpunosti da potisnu dolar, naglašavajući da je "dolar i dalje najdominantnija rezervna imovina".
"Imamo duboko likvidna otvorena finansijska tržišta, snažnu vladavinu zakona i odsustvo kontrole kapitala koje nijedna zemlja nije u stanju da obezbedi. Ni jednoj zemlji neće biti lako da smisli način da zaobiđe dolar", uverena je Jelen.
Njen optimizam ne dele mnoge afričke zemlje, među kojima je i Egipat, koji je najavio da planira da odustane od američkog dolara u trgovini s nekoliko zemalja članica BRIKS-a. Ministar snabdevanja i trgovine Ali Moselhi, je izjavio da Egipat nastoji da koristi lokalne valute za plaćanje robe koju uvozi iz Indije, Kine i Rusije, članica BRIKS-a, koji uključuje i Brazil i Južnu Afriku.
Grupa BRIKS obuhvata 40 odsto svetske populacije i skoro trećinu globalne ekonomije. Članice bloka su nedavno pretekle G7 po ekonomskom rastu.
U aprilu je 19 zemalja izrazilo interesovanje za pridruživanje BRIKS-u, koji se sprema za svoj 15. godišnji samit u Južnoj Africi od 22. do 24. avgusta. Ujedinjeni Arapski Emirati, Argentina, Alžir, Egipat, Bahrein, Indonezija, Saudijska Arabija i Iran su među zemljama koje su zvanično zatražile članstvo.
