”Njujork tajms”: Uprkos sankcijama, međunarodna trgovina sa Rusijom porasla

Uprkos naporima zemalja Zapada da sankcijama osakate rusku ekonomiju, Rusija, kao jedan od najvažnijih svetskih proizvođača nafte, gasa i sirovina, ima dugogodišnja i unosna trgovinska partnerstva, a te veze nije lako prekinuti, piše "Njujork tajms".

Rusija je tako, na primer, od početka sukoba u Ukrajini povećala trgovinu sa Belgijom za 81 odsto, sa Kinom 64 odsto, sa Turskom 198 odsto, sa Španijom 57 odsto a sa Indijom čak 310 odsto.

Izvoz Rusije u Španiju je ove godine 112 posto veći, u Grčku 213 odsto, Japan 40 odsto, Nemačku 38 odsto, Belgiju 130 odsto, a ruski izvoz u Indiju je od početka specijalne vojne operacije porastao za čak 430 odsto, pokazuje analiza "Njujork tajmsa".

Mnogim zemljama je život bez ruskih sirovina neverovatno težak, upozorava američki list objašnjavajući otpornost ruske ekonomije.

Većinu ruskog izvoza čine nafta, gas i ključni metali i minerali koji pomažu u pogonu automobila, grejanju domova i snabdevanju fabrika širom sveta.

Zapadne zvaničnike koji su želeli da onemoguće ratne napore Rusije kažnjavanjem njene ekonomije je tako dočekala "frustrirajuća realnost" u kojoj je vrednost izvoza Rusije nakon početka sukoba u Ukrajini zapravo porasla, čak i u mnogim zemljama koje se ovoj državi aktivno suprotstavljaju, pokazuje analiza američkog lista.

"Veoma je teško živeti bez ruskih resursa", rekao je Sergej Aleksašenko, bivši zamenik ministra finansija Rusije i zamenik predsednika njene centralne banke. "Ne postoji alternativa."

Ogromne promene u međunarodnim trgovinskim tokovima

Trenutno se mnoge zemlje se suočavaju sa nestašicom hrane, budući da se oslanjaju na pšenicu i druge osnovne proizvode koji se uzgajaju izvan njihovih granica. Inflacija je rekordna, a cene goriva i drugih energenata rastu.

Nekadašnje dugogodišnje ekonomske veze Rusije sa Evropom se postepeno raskidaju, a formiraju se novi savezi.

Evropska unija, Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo uvele su oštre ekonomske kazne Rusiji, sankcionišući stotine bogatih građana i vladinih zvaničnika i u velikoj meri isključujući zemlju iz međunarodnog finansijskog sistema.

Ove države su takođe obećale da će prestati da šalju naprednu tehnologiju u Rusiju i zabranile ruskim avio-kompanijama da lete na Zapad.

Evropska unija do sada je zamrzla više od 17 milijardi evra ruske imovine, objavio je evropski poverenik za pravosuđe Didije Rejnders.

"Do sada je zamrznuta imovina 90 ljudi, više od 17 milijardi u sedam država članica, od čega 2,2 milijarde u Nemačkoj", rekao je Rejnders za nemačke medije.

Ipak, sankcije ruskoj energetici koja pomaže u pokretanju zapadnih ekonomija sporije stupaju na snagu.

SAD su već prekinule kupovinu ruske nafte, a Velika Britanija će to učiniti do kraja godine. Nijedna od te dve zemlje, međutim, za Rusiju nije značajan kupac, piše "Njujork tajms".

Evropska unija je, upozorava američki list, u velikoj meri zavisna od ruske energije i, kao i mnoge zemlje, već se bori sa inflacijom.

Evropa je u avgustu prestala da uvozi ruski ugalj, a planira da zabrani sav uvoz nafte koja se isporučuje morskim putem iz Rusije u decembru, i svih naftnih derivata u februaru.

Rusija je zauzvrat zabranila neke od sopstvenih izvoza, uključujući poljoprivredne i medicinske proizvode.

"Rusija odoleva bolje nego što se očekivalo";"Gasprom" ove godine ostvario rekordnu dobit

Visoka cena nafte i gasa u prošloj godini povećala je vrednost ruskog izvoza, što je pomoglo Moskvi da nadoknadi prihode izgubljene zbog sankcija. Državni ruski energetski gigant "Gasprom" je tako ostvario rekordnu dobit u prvoj polovini ove godine.

Međunarodni monetarni fond je 2022. više puta revidirao prognoze za rusku ekonomiju, rekavši konačno da će se ona smanjiti za manje nego što je organizacija očekivala.

MMF je u oktobru saopštio da očekuje da će se ruska ekonomija ove godine smanjiti za 3,4 odsto, što je mnogo manji pad od 6 odsto koliko je prognozirao u julu i 8,5 odsto koliko je očekivao u aprilu.

"Rusija je izdržala ekonomske sankcije bolje nego što se očekivalo, uz pomoć visokih cena nafte i gasa i naše zavisnosti od fosilnih goriva", rekao je Gilberto Garsija Vaskez, glavni ekonomista u "Datavil" za "Njujork tajms".

Preraspodela globalnog energetskog tržišta

Nove zabrane nafte i naftnih derivata koje će evropski zvaničnici uvesti u narednim mesecima mogle bi predstavljati veliki gubitak za Rusiju. Ali nafta koja napusti Rusiju na okeanskim brodovima verovatno će naći put do novih tržišta. Indija i Kina, upozorava američki list, postaju sve veći kupci ruske sirove nafte.

Zauzvrat, zemlje koje su prodavale više nafte Indiji i Kini — poput Saudijske Arabije, Iraka ili Angole — mogle bi da prodaju više nafte Evropi. To bi dovelo do globalnog "rekonstruisanja energetskog tržišta" u kojem se ruska nafta samo preusmerava na nova tržišta umesto da se isključuje. 

Cene referentne nafte kao što su Brent i Ural — vrste sirove nafte kojima se intenzivno trguje i koje služe kao globalni referenti za kupce i prodavce nafte — pale su poslednjih meseci.

Ipak, budući da su cene energije bile povišene veći deo ove godine, Rusija je zapravo dobila više novca od prodaje nafte i gasa u dolarima od marta do jula nego prethodnih godina, navodi Međunarodna agencija za energiju.

Osim energije, Rusija je i dalje vodeći izvoznik drugih osnovnih roba i namirnica, od đubriva, azbesta i nuklearnih reaktora do pšenice.

Međunarodni proizvođači automobila i dalje zavise od Rusije za proizvodnju ključnih auto delova. Francuske nuklearne elektrane se oslanjaju na ruski uranijum, dok Belgija nastavlja da igra ključnu ulogu u ruskoj trgovini dijamantima, upozorava "Njujork tajms".