Globalna ekonomija kao raštimovani orkestar, centralne banke teraju svaka svoju politiku

U roku od 24 sata ove sedmice, centralne banke tri najveća ekonomska bloka na svetu došle su do potpuno drugačijih zaključaka, pri čemu je evrozona podigla kamatne stope, SAD zamrzla, a kineska banka smanjila stope. Investitorima je sve teže da razumeju globalnu ekonomiju - i potencijalno je sve teže za Federalne rezerve da zaustave inflaciju, piše "Volstrit džornal".

Neusaglašeni potezi su izazvani time što se ekonomije sve više kreću u lokalnom ritmu. Evropa je u tehničkoj recesiji, ali centralna banka očekuje da će inflacija potrajati. Kina nema problem sa inflacijom, ali pati od posledica produženih karantina i imovinskog balona. Američka ekonomija napreduje iznenađujuće dobro, inflacija je pala, ali cene ostaju tvrdoglavo visoke.

Globalna divergencija je već promenila valute. Juan je ove godine oslabio, što bi trebalo da učini kineski izvoz konkurentnijim, smanji uvoz i pomogne njenoj ekonomiji. Osim kada Kina traži sveobuhvatne stimulacije ili intervencije, kao 2009. ili nakon pucanja berzanskog balona 2015, njena tržišta imaju svoj sopstveni ritam. Kontrola kapitala i strah od eksproprijacije znače da oni nisu čvrsto integrisani u globalne portfelje, navodi "Volstrit džornal".

Za američke investitore važniji su potezi u Evropi, gde Evropsku centralnu banku i Banku Engleske ulagači sada vide kao Fedove "jastrebove". To povećava prinose na njihove obveznice i gura dolar prema evru i funti.

Sami po sebi, takvi potezi su upravo ono što je trebalo da se dogodi. Čitava poenta plutajuće valute je da se centralne banke oslobode da određuju stope u skladu sa problemima sa kojima se njihove ekonomije suočavaju. Problem dolazi od osetljivosti investitora na slabljenje dolara i pada poverenja koje to donosi.

Amerikanci nisu navikli da razmišljaju o svojim investicijama u drugim valutama. Uloga dolara kao svetske rezervne valute čini ga standardom za merenje vrednosti, kao i za globalne transakcije. Ali dolar i dalje ima dubok efekat, samo onaj koji američki investitori često propuštaju, navodi list.

Kada dolar poraste, Amerikanci su bogatiji jer mogu da kupe više stranih stvari za isti novac. Ali od nedavno se verovatno osećaju siromašnijim, jer se dolar i berze kreću u suprotnim smerovima. Istorijski gledano, to dvoje je bilo blisko povezano samo u krizama, kada se dolar kupovao kao utočište, a akcije odbacivane zbog rizika. Posle 2008. godine, odnos dolar-gore, deonice-dole je ojačao, a otkako je rasprodaja akcija počela 2022. veza je bila još jača, sa nedeljnim kretanjem dolara koji objašnjavaju otprilike polovinu kretanja na berzi Es end Pi 500 (S&P 500).

Jedan od načina da se ovo posmatra je kako je Fed podizao stope, dolar je do jeseni naglo ojačao, što je naštetilo američkim akcijama. Ali onda su ECB i Banka Engleske postale ozbiljne u pogledu povećanja kamatnih stopa, dolar je počeo da slabi, a tržište akcija u SAD je počelo da pada.

U principu, više stope u Evropi bi trebalo da smanje potražnju, uključujući izvoz iz SAD u region, a istovremeno podstiču i prinose u SAD, pošto neki investitori prelaze na evropske obveznice sa većim prinosom. Obe ove stvari bi trebalo da budu loše za američku ekonomiju i loše za američke akcije.

Ali sve dok se investitori drže ideje da se dolar i akcije kreću u suprotnim smerovima, slabiji dolar sam po sebi znači da se američki akcionari osećaju bogatijima, čak i ako imaju istu kupovnu moć u stranoj valuti. A investitori koji se osećaju "puni" imaju tendenciju da pozajmljuju i troše više, podržavajući ekonomiju – upravo suprotno od usporavanja koje Fed želi. Takođe podstiče se konkurentnost američke proizvodnje, ponovo podržavajući ekonomiju. Bez Feda, povećanje kamatne stope na drugim mestima moglo bi da podstakne ekonomiju SAD.

Slab dolar ima perverzan efekat i na drugim mestima. Pošto su tržišta kapitala integrisana, mnoge zemlje i kompanije pozajmljuju u dolarima, a mnogi veliki globalni investitori razmišljaju u dolarima, slab dolar čini da se svi osećaju pozitivno. Evropske akcije u lokalnoj valuti i tržišta u nastajanju, isključujući Kinu, porasle su skoro isto koliko i Es end Pi 500 dok je dolar oslabio.

Čak i dok se ekonomije i centralne banke razlikuju, većina tržišta kapitala ostaje čvrsto integrisana i povezana sa zajedničkom globalnom silom: dolarom, zaključuje "Volstrit džornal".