”Vašington post”: Možda će ponestati kupaca američkog državnog duga

Američke državne obveznice su ključni stub globalnog finansijskog sistema, ali postoje znaci da bi, kao neplanirana posledica rasta američkih kamatnih stopa, zainteresovanih kupaca moglo da ponestane.

Za sada niko nije u panici. Ali tržište obveznica je u poslednje vreme pokazalo nivo nestabilnosti kakav nije viđen od početka krize povezane sa pandemijom 2020. godine, kada su Federalne rezerve smanjile kamatne stope na nulu i kupile 1 bilion dolara fondova i druge finansijske imovine kako bi globalni finansijski sistem nastavio da funkcioniše, prenosi "Vašington post".

Najviši vladini zvaničnici su poslednjih nedelja priznali da poremećaj funkcionisanja tržišta državnih obveznica SAD rizikuje da izazove skok u troškovima zaduživanja savezne vlade i širi preokret na finansijskim tržištima, zbog čega su počeli da preduzimaju preventivne korake.

"Veoma smo pažljivo pratili tržište", rekla je ministarka finansija SAD Dženet Jelen, naglašavajući da tržište za sada nastavlja da funkcioniše normalno. "Naravno, ključno je da nastavi dobro da funkcioniše."

Ministarstvo finansija stavilo je na aukciju obveznice za plaćanje vladinih operacija, efektivno pozajmljujući novac od investitora u zamenu za garanciju otplate sa kamatama. Ove obveznice su ključne za zdrav finansijski sistem, jer se druga, rizičnija imovina — akcije i korporativne obveznice — procenjuju u odnosu na trošak Trezora.

Ali kako se centralne banke poput Federalnih rezervi angažuju u jednoj od najvećih kampanja za povećanje kamatnih stopa u poslednjih nekoliko decenija, potražnja za obveznicama američke vlade koje su već u opticaju je delimično opala zato što većina tog duga nosi niže kamatne stope od obveznica koje se izdaju danas. To bi moglo značiti prezasićenost jeftinim dugom sa niskim prinosom sa malo kupaca.

Do sada nije bilo vanrednih situacija, ali tržište obveznica privlači sve veću pažnju usled straha da, kako likvidnost nestaje širom sveta, možda u nekom trenutku neće biti dovoljno kupaca duga koje je izdala američka vlada. Sa padom cena, prinosi na 10-godišnje trezorske obveznice su već porasli sa manje od 1,5 odsto na otprilike 3,8 odsto ove godine.

Nedostatak kupaca mogao bi da izazove domino-efekat tako što će sniziti cenu obveznica, upozoravaju neki ekonomisti i analitičari. Panična rasprodaja američkih državnih obveznica mogla bi da izazove pustoš na tržištima – dajući investitorima polugu da zahtevaju veći prinos ili prinos na kupovinu svojih obveznica. To bi značilo veće cene za sve vrste finansijskih instrumenata vezanih za te stope. To bi takođe povećalo troškove Vlade SAD za finansiranja njenog duga.

Stručnjaci su izneli i druge zabrinutosti. Novi propisi doneti nakon finansijske krize 2008. obeshrabrili su banke da deluju kao posrednici zahtevajući od njih da drže veći kapital kako bi pokrili potencijalne gubitke po državnim hartijama od vrednosti. Pored toga, Federalne rezerve i druge centralne banke ili prodaju sredstva ili ih više ne reinvestiraju, u sklopu svojih pokušaja da ohlade privredu i izbore se sa inflacijom.

A nedavna panika u Britaniji zbog njenog državnog duga dodatno je pojačala zabrinutost da bi se slična panika na tržištu mogla pojaviti i u SAD.

Mnogi ekonomisti i finansijski analitičari kažu da bi zabrinutost zbog slabosti tržišta mogla biti prenaglašena, posebno za sada, pošto se zdravim nivoima državnih obveznica SAD — u vrednosti od oko 600 milijardi dolara — i dalje trguje svakog dana.

Ipak, rastuće kamatne stope na obveznice mogu naškoditi američkoj ekonomiji i vladi, a da ne izazovu katastrofu. Ako prinosi na obveznice moraju da porastu da bi privukli investitore, kapital će se sliti u državni dug — i to iz produktivnije upotrebe, kao što je korporativni dug koji podstiče investicije.

"Krizni scenario je masovna rasprodaja tih obveznica sa niskim prinosom odjednom. To bi bio scenario globalne finansijske krize“, rekao je Mark Goldvajn, viši potpredsednik za politiku u Komitetu za odgovorni federalni budžet, istraživačkom centru sa sedištem u Vašingtonu. "Ali mislim da je to malo verovatno. ... Verovatniji scenario je da će to biti veoma skupo za američku vladu i veoma skupo za američku ekonomiju."