Nedavni podaci iz Nemačke ukazuju na sumornu blisku budućnost evropskog ekonomskog "motora". Nemačka ekonomija je ove godine ušla u recesiju, a raspoloženje investitora u zemlji je nedavno palo najbržim tempom od pandemije.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) sada očekuje da će nemački rast biti najniži među velikim ekonomijama 2023. godine. Međutim, piše "Fajnenšel tajms", ono što izaziva veću zabrinutost je nemačka putanja.
Preovlađujući geopolitički vetrovi – od Ukrajine do rastućih tenzija između SAD i Kine – istakli su ranjivost nemačkog međunarodnog ekonomskog modela i naglasili njegove dugoročne izazove.
Nemački kancelar Olaf Šolc bio je ambiciozan u pokušajima da preorijentiše privredu – uključujući smanjenje zavisnosti Nemačke od ruskih energenata i obezbeđivanje novih lanaca snabdevanja za industriju. Vlada se brzo kretala. Cilj da obnovljivi izvori energije čine 80 odsto njene elektro mreže povećao je privlačnost Nemačke kao destinacije za zelene investicije. Milijarde su se trošile na jačanje industrije poluprovodnika. Ekonomija je takođe pokazala otpornost izbegavši strašne prognoze duboke recesije ove godine. Ali obim zadatka koji je pred Nemačkom ostaje ogroman, navodi se u komentaru "Fajnenšel tajmsa".
Nemačka je brzo smanjila svoje oslanjanje na ruski gas. Brza izgradnja terminala za tečni gas (LNG) pomogla je da se poveća energetska sigurnost. Ali odluka da se u aprilu postupno ugasi poslednji nuklearni reaktor i sporo uvođenje obnovljivih izvora energije znače da se Nemačka i dalje oslanja na uvoz i fosilna goriva za svoje energetske potrebe i ostaje izložena promenljivim globalnim cenama.
Diverzifikacija ekonomije je takođe izazov. Prerađivačka industrija čini oko četvrtinu proizvodnje. Proizvodnja automobila, nekada cenjena industrija, opada od 2018. godine. Specijalizacija Nemačke u tehnologijama sagorevanja dovedena je u pitanje prelaskom na električna vozila, gde je Kina dominantan igrač. Ubeđivanje svih da su odnosi sa Kinom (najvećim trgovinskim partnerom) oslobođeni rizika takođe neće biti jednostavno.
Šolc je pozvao na novu "nemačku brzinu" da bi se postigla transformacija. Ali on će prvo morati da ukloni niz prepreka koje su dugo kočile nemačku ekonomiju. Projekti obnovljive infrastrukture, kao što su vetroelektrane, odloženi su zbog dugotrajnih procedura planiranja. Reforme su u pokretu. Poslovni lideri se žale da birokratija, visoki troškovi energije i ograničena digitalizacija takođe ometaju dinamiku - otkako je SAP osnovan pre više od 50 godina, nije se pojavila nemačka tehnološka kompanija svetske klase.
Nedostatak radne snage je još jedna prepreka. Očekuje se da će Nemačkoj nedostajati do sedam miliona radnika do 2035. godine, delom zbog starenja stanovništva. Nedostaje kvalifikovanih radnika u građevinarstvu, elektrotehnici i stručnim uslugama koje su važne za ekonomske ambicije zemlje. Promene imigracionih pravila su u toku. Za reformu privrede će takođe biti potrebne dodatne javne investicije i podsticaji, ali će zahtevi za finansijama biti napeti zbog starije demografije i posvećenosti povećanju potrošnje za odbranu, piše "Fajnenšel tajms".
U izvesnom smislu, Nemačka je žrtva sopstvenog uspeha. Njen ekonomski model je napredovao u eri brze globalizacije koja se dogodila u dve decenije nakon pada Berlinskog zida. Ali vremena se menjaju, a osnova njihove prethodne konkurentnosti i otpornosti se dovodi u pitanje. Dugoročne ekonomske rane oko regulacije, digitalizacije i ponude radne snage koje su izgledale manje hitne kada su bila dobra vremena, sada ograničavaju agilnost Nemačke. Samo suočavanjem sa ovim osnovnim preprekama za rast, Nemačka može ponovo da se obnovi, zaključuje "Fajnenšel tajms" u komentaru.