Američka grupa "Intel" želi da izgradi fabriku poluprovodnika u Saksoniji-Anhaltu, uz pomoć nemačke države od gotovo 10 milijardi evra. U nemačkoj javnosti se ovih dana vodi debata da li su subvencije dobro potrošene ili je ova investicija ipak skupo plaćena.
U martu 2022. godine "Intel" je objavio da želi da izgradi fabriku poluprovodnika i od tada se vodi debata o uslovima pod kojima dolazi u Nemačku. Pristalice su pozdravile plan kao važan uspeh na putu ka tehnološkoj nezavisnosti Nemačke i EU od Azije, i posebno Kine, dok su kritičari upozorili da ova investicija ignoriše evropske potrebe i da ne opravdava milijarde subvencija.
Ideja o izgradnji fabrike čipova u Magdeburgu rodila se 2021. godine pod uticajem pandemije korone. Kao i druge kompanije, proizvođač poluprovodnika želi da, pored SAD i Azije, izgradi proizvodne kapacitete na trećem najvećem prodajnom tržištu, u Evropi, kako bi mogao fleksibilnije da odreaguje na probleme u lancu snabdevanja. Planirano je da fabrika proizvodi prve poluprovodnike najranije 2027. godine.
"Intel" je prvobitno najavljivao da će izgradnja fabrike koštati 17 milijardi evra, ali je u međuvremenu ta suma povećana na 27 milijardi evra i na kraju na čak 30 milijardi evra. Savezna vlada je prvobitno izdvojila 6,8 milijardi evra, ali je ta obaveza sada povećana na 9,9 milijardi evra.
Ovo se samo delimično može objasniti skupljim troškovima izgradnje, zbog aktuelne inflacije. "Špigl" piše da su veći troškovi pokazatelj da "Intel", već planira sledeću, skuplju generaciju mašina.
Da li su subvencije opravdane?
"Intelovi" investicioni planovi u Magdeburgu bili su kontroverzni od samog početka. Dok u Saksoniji podržavaju ovaj projekat, stručnjaci za čipove i ekonomisti su nepoverljivi i kritikovali su obim subvencija.
Debata o visokim subvencijama je uglavnom eskalirala zbog izjava Rajna Gropa, predsednika Lajbnicovog instituta za ekonomska istraživanja u Haleu i profesora ekonomije na Univerzitetu u Magdeburgu.
"Bacamo novac kroz prozor. Zašto i dalje treba davati subvencije tako velikim kompanijama", pitao je Grop.
Odgovor mu je ubrzo stigao, jer je promptno reagovala CDU-Saksonija Anhalt, a šef poslaničke grupe je čak doveo u pitanje subvencije koje dobija Gropov institut.
Kritičari ovog projekta ukazuju i da "Intel" zapravo uopšte ne proizvodi provodnike sa veličinom čvora od 18 nanometara i više, koji su najpotrebniji nemačkoj automobilskoj industriji, već da američka kompanija snabdeva računarsku industriju.
Iako "Intel" navodi da želi da otvori 10.000 radnih mesta, "Špigl" navodi da će u fabrici biti angažovano 3.000 radnika.
Državni vrh se nada hiljadama novih radnih mesta koja bi trebalo da doprinesu rastu privrede. Lokalne vlasti Saksoniju-Anhalt već vide kao jednu od vodećih investicionih lokacija u Evropi, a izgradnji se ne protive čak ni ekološke partije, iako je najavljeno da će za izgradnju fabrike biti potrošeno 35.000 tona čelika, i više od 600.000 kubika betona, a u pogonima će se koristiti razne toksične hemikalije. Čak i Levica i Zeleni su zagovornici ovog velikog projekta - s jedne strane to je jer je najavljeno ogromno ulaganje iz SAD i Berlina, tako da grad i ova savezna država ne snose veliki rizik.