Mnogim građanima koji imaju stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom koja uključuje tromesečni ili šestomesečni euribor, krajem juna predstoji još jedno povećanje rate kredita. Vrednost ove kamate na dan 30. juna biće korišćena za obračun narednih rata kredita – julske, avgustovske i septembarske za zajmove sa tromesečnim euriborom, odnosno sledećih šest rata za kredite sa šestomesečnim euriborom.
Stručnjaci, međutim, navode da se ne vode sve banke ovim pravilom, već da se nekim dužnicima visina rate usklađuje sa euriborom na svakih šest meseci u odnosu na dan kada im je odobren kredit. Bez obzira na termin, činjenica je da će rate u narednim mesecima porasti svim dužnicima koji su se zadužili po promenljivim kamatnim stopama, a takva je velika većina.
Tromesečni euribor (kamata po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuju novac) je poslednjeg radnog dana prošle godine vredeo 2,132 odsto, a danas je 3,587 odsto. To znači da je dužnicima koji su podigli kredit sa kamatom od 3 odsto plus tromesečni euribor, rata od početka godine sa 5,13 odsto u januaru porasla na 6,59 odsto.
Što je kredit u kasnijoj fazi manji je udeo kamate u mesečnoj rati, pa korisnici mogu očekivati i manje povećanje prilikom skoka euribora, dok će najveći trošak imati oni koji su se tek zadužili prethodnih meseci.
Rata veća 70 evra u odnosu na početak godine
Na primeru kredita od 100.000 evra, koji je odobren početkom godine sa učešćem od 20.000 evra i rokom otplate od 30 godina, mesečna rata je sa 430 evra porasla na oko 500 evra. Što se tiče šestomesečnog euribora, čija se vrednost za korisnike kredita obračunava dva puta godišnje – ona je od 2,693 odsto na kraju 2022. godine stigla do 3,892 odsto. Tako je kamata od tri odsto plus šestomesečni euribor porasla sa 5,69 odsto na ukupno 6,98 procenta. U ovom slučaju dužnik će za sledeću julsku ratu, posle usklađivanja sa euriborom, umesto 455 evra, morati da izdvoji oko 520 evra.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić, bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije za RT Balkan kaže da kolika će svakom bankarskom klijentu rata biti veća zavisi od konkretnog zajma, odnosno od visine kredita, ukupne kamate i varijabilnog dela, roka otplate, kao i od toga koliki je deo pozajmice već otplaćen.
Najviše će biti pogođeni oni koji su se zadužili poslednjih meseci, po ionako visokim kamatama, a kojima je veliki udeo kamate u mesečnoj rati.
"Ljudi su u zabludi da je taj presek usklađivanja sa euriborom fiksiran za kraj marta i juna. Svako ko ima kredit i promenljivu kamatnu stopu može sam da pogleda koji je njegov datum kada se utvrđuje visina rate za naredni period. Prvo usklađivanje je tri ili šest meseci od dana odobrenja kredita", kaže Vasić.
Ekonomisti i analitičari smatraju da će Evropska centralna banka (ECB) najverovatnije nastaviti da povećava ključne kamatne stope bar još jednom, na sledećem sastanku u julu, ali nisu optimistični da će time biti zaustavljeno poskupljenje kredita.
Vasić napominje da se očekuje da će centralne banke usporiti sa povećanjem kamata, jer inflacija posustaje, ali ukazuje da to ne znači da će i rate biti niže.
"Iznosi će se sigurno neko vreme zaustaviti na tom visokom nivou i to će potrajati nekoliko meseci. U Evropi je inflacija pala na nivo između 5 i 6 odsto, što znači da je prepolovljena, ali očekuje se još jedno podizanje referentnih kamata u julu. Predstoji nam period skupog novca, odnosno skupog zaduživanja i čak i ako ne bude bilo rasta kamata, rate će ostati visoke", smatra Vasić.
Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović takođe smatra da to što je ECB najavila da će još jednom podići referentne kamate i što inflacija usporava ipak ne znači da će rate početi da padaju.
"Kada inflacija uđe u sistem, treba vremena da se obuzda i to su procesi koji traju. Mislim da će sledećih najmanje godinu do dve godine biti usklađivanja", smatra profesor Musabegović.
On za RT Balkan kaže da je problem kod podizanja kamata što njihov rast ima negativni efekat na privredu koja zbog skupog novca smanjuje svoje aktivnosti i to onda vodi u recesiju. Ukazuje da centralne banke moraju da vode računa o visini i brzini dizanja kamata i napominje da ih zbog toga i najavljuju, da bi ljudi mogli da se prilagode, jer je u "ekonomiji neizvesnost najgora stvar".