Kineska dominacija u solarnoj energiji: Zelena budućnost Zapada biće crvena

Troškovi proizvodnje solarne energije u svetu u 2023. godini prvi put će nadmašiti troškove proizvodnje nafte, podaci su Međunarodne agencije za energetiku (IEA): 380 milijardi dolara biće potrošeno na solarnu energiju, a na proizvodnju nafte 370 milijardi dolara.

Ako u narednoj deceniji solarne ćelije koje skladište energiju iz sunca u značajnoj meri zamene potražnju za naftom i gasom, ko će biti najveći gubitnici i što je još značajnije: ko će biti najveći dobitnici, postavlja se pitanje u tekstu "Fajnenšel tajmsa".

Najveći deo solarnih panela na koje će svet ove godine potrošiti više nego na naftu dolazi iz samo jedne zemlje: Kine. Ona proizvodi 80 odsto svih solarnih panela na svetu.

Kako napominje IEA, kineska dominacija je još izraženija kad se pogleda ceo lanac snabdevanja. Kina proizvodi 85 odsto svetskih zaliha solarnih ćelija, 88 odsto polisilicijuma i 97 odsto materijala koji čine jezgro solarnih ćelija.

Kineski uspon u dominaciji u ovoj oblasti bio je brz. Evropljani su predvodili u toj trci 2005. godine, sa Nemačkom koja je proizvodila petinu materijala potrebnih za proizvodnju solarne energije.

Do 2010. godine Evropa je instalirala osam od svakih deset solarnih panela u svetu, ali je proizvodila samo jedan. Ove godine, Kina će proizvoditi osam od deset solarnih panela u svetu, a samo u 2023. instaliraće više solarnih kapaciteta nego što su Sjedinjene Američke Države instalirale otkako su Amerikanci kupili svoje prve panele ranih sedamdesetih godina prošlog veka.

Faktori koji su doveli do ovakvog uspona isti su oni koji su od Kine načinili proizvodnu radionicu sveta: jeftin kapital, brza odobrenja regulatora, zaštita od strane konkurencije, niži troškovi rada, odlična mreža dobavljača i brzo rastuća domaća potražnja.

Podseća se da su SAD i Evropa zacrtale sebi rok da do 2030. prepolove emisiju ugljen-dioksida, a da je do 2050. godine svedu na nulu. Da bi postigli te ciljeve, ogroman deo smanjenja emisije mora da dođe od prelaska sa hidrokarbona na solarnu energiju.

Kineske kompanije podležu tarifama SAD i EU zbog dampingovanja solarnih panela na međunarodnom tržištu od 2012. i 2013. godine. Ali uticaj na rastući udeo na globalnom tržištu Kine bio je ograničen.

Kina sada pokazuje da dve strane mogu da igraju ovu igru. Tako je zabranila nabavku čipova od "Majkrona", jednog od vodećih američkih proizvođača, a kinesko Ministarstvo trgovine je objavilo da razmatra ograničenja na izvoz tehnologije za proizvodnju ekstra velikih solarnih pločica — koje proizvodi gotovo isključivo Kina.

I SAD i EU najavljuju velike subvencije za proizvodnju solarnih panela, ali s obzirom na veličinu ovih tržišta, nije realno očekivati da će ovo imati značajnijeg uticaja na trendove u industriji.

"Iako je bolno priznati i možda nije politički prihvatljivo to reći, surova je istina da će u proizvodnji solarnih panela, kao i u drugim zelenim tehnologijama, uključujući električna vozila, zelena budućnost Zapada biti crvena. Biti zavistan od države koju je EU proglasila 'sistemskim izazovom' a SAD je vidi kao glavnog rivala je problematično", navodi "Fajnenšel tajms".

Ipak, šira istina je da Evropljani, Amerikanci i Kinezi naseljavaju malu planetu. Neobuzdana emisija gasova sa efektom staklene bašte iz bilo kojeg od ova tri naroda može da poremeti klimu toliko da niko ne može da živi u njoj. Kako bi obezbedili opstanak svojih građana, lideri ovih nacija moraće da nađu načina da sarađuju pored imperativa da se nadmeću.