Ekonomija
Borba centralnih banaka sa inflacijom ulazi u novu bolnu fazu: Kako izbeći recesiju?
Sledeći korak ka smirivanju inflacije će biti teži. To zahteva više bola, a taj bol verovatno uključuje recesiju u drugoj polovini godine, kaže američki ekonomista Karl Rikadona
Centralne banke ulaze u novu fazu u borbi sa inflacijom, jer ekonomisti upozoravaju da će cena postizanja zajedničkih ciljeva o nivou od 2 odsto biti recesija. Osnovne stope inflacije u većini svetskih ekonomija naglo su pale od jeseni, ali bazne stope - koje iz obračuna isključuju promenljive kategorije kao što su energija i hrana - ostaju na ili blizu najviših višedecenijskih vrednosti.
Ove stope, koje se smatraju boljim merilom osnovnih pritisaka na cene, izazvale su zabrinutost da će centralne banke sada morati da se bore da postignu svoje ciljeve, a da ne zbrišu rast privrede, piše "Fajnenšel tajms".
"Sledeći korak ka smirivanju inflacije će biti teži. To zahteva više bola, a taj bol verovatno uključuje recesiju u drugoj polovini godine", kaže američki ekonomista Karl Rikadona.
Torsten Slok, glavni ekonomista u "Apolo Global Manadžmentu, smatra da je jedini način da se inflacija smanji na 2 procenta, da se smanji potražnja i uspori ekonomija na značajniji način.
"Inflacija je veoma pohlepna zver"
Banka Engleske ima poseban problem i podigla je stope za značajnih pola procentnog poena u četvrtak, dan nakon što su podaci za maj pokazali da je bazna inflacija porasla na 7,1 odsto.
Njihove kolege iz drugih centralnih banaka su bile u mogućnosti da se kreću manje agresivno na svojim sastancima prošle nedelje. Evropska centralna banka podigla je stope za četvrtinu poena, dok su Federalne rezerve SAD u potpunosti preskočile povećanje stope, ali oba regulatora signaliziraju da je inflacija daleko od pobeđene i upozoravaju na dalja povećanja.
Joakim Nagel, šef nemačke centralne banke, je upozorio da je inflacija "veoma pohlepna zver" i da bi prestanak podizanja kamata bio prvorazredna greška.
Omiljena mera bazne inflacije Američkih federalnih rezervi - indeks izdataka za ličnu potrošnju, kretao se oko 4,7 odsto u poslednjih šest meseci, dok je u evrozoni bazna inflacija stabilna na oko 5 odsto.
Predsednik FED-a Džej Pauel rekao je američkom Kongresu ove nedelje da "proces vraćanja inflacije na 2 odsto ima dug put".
Tržišta reaguju na obnovljeno stezanje kaiša centralnih banaka. Oni sada očekuju da će američke kamatne stope dostići maksimum od 5,25 do 5,5 odsto, u odnosu na 5 do 5,25 odsto na početku meseca. U evrozoni investitori sada očekuju mogućnost povećanja stope u julu i septembru.
Izabel Šnabel, član izvršnog odbora ECB, rekla je da je eliminisanje visoke inflacije i dalje "prepuno rizika", tvrdeći da je potrebno da centralne banke "pogreše na strani da rade previše, a ne premalo".
Šnabel je rekla da vlade povećavaju inflatorne pritiske tako što nisu uspele da preokrenu potrošnju predviđenu za ublažavanje uticaja pandemije kovida 19 i energetske krize u Evropi.
"Očekuje se da će samo polovina ove hitne potrošnje biti poništena do 2025. godine", rekla je ona.
Jedan od problema u borbi protiv inflacije je taj što je tržište rada i dalje čvrsto sa obe strane Atlantika.
Bivši predsednik FED-a Ben Bernanke i bivši glavni ekonomista MMF-a Olivije Blanšar upozorili su da plate treba da rastu sličnim tempom kao i rast produktivnosti da bi imale značajan uticaj na inflaciju.
