Da bi smanjila zavisnost od Kine, Nemačka deli milijarde subvencija, što bi na duge staze moglo da poveća inflaciju, upozorava glavni ekonomista "Komercbanke" Jorg Kremer.
On navodi da subvencije koje se isplaćuju fabrikama čipova širom sveta mogu da stvore prevelike kapacitete i čak prouzrokuju pad cene čipova.
"Odlučujući faktor za cene mnogih drugih proizvoda je to što će političke tenzije između Zapada i Kine verovatno dovesti do postepenog prekidanja ekonomskih odnosa. Manja podela rada znači veće troškove. Deglobalizacija povećava inflaciju, baš kao što ju je globalizacija dugo smanjivala", istakao je Kremer u intervjuu za "Špigl".
Podseća da je Evropska centralna banka već povećala kamatnu stopu za četiri procentna poena, ali da "ima još mnogo toga da uradi jer je visoka inflacija već zaživela u privredi".
ECB ni u kom slučaju ne bi trebalo da ciljanu inflaciju od dva odsto podigne na tri procenta, smatra Kremer, jer će, kako kaže, građani i sledeći put očekivati da se poveća ciljana inflacija.
"Inflaciona očekivanja bi porasla, inflacija bi mogla da izmakne kontroli", ocenjuje.
Dodaje da je glavni problem za sindikate što su potrošačke cene porasle za 16 odsto od izbijanja korone, a radnici su pretrpeli ogroman gubitak kupovne moći.
"Sindikati to žele da nadoknade, bar dobrim delom, većim platama. Preduzeća će zauzvrat pokušati da prebace povećane troškove rada na potrošače. Ovaj ping-pong će verovatno održavati visoku inflaciju duže vreme", zaključuje Kremer.