Ekonomija
Upozorenje državnog revizora: Nemačkoj centralnoj banci će biti potrebno spasavanje da pokrije gubitke
Zbog naglog povećanja kamatnih stopa, "Bundesbanka" je pretrpela štetu od milijardu evra samo u prošloj godini
Nemačkoj centralnoj banci će možda biti potrebna pomoć da pokrije gubitke po dugu koji je napravila kao deo masovnog programa kupovine obveznica Evropske centralne banke (ECB), upozorio je Savezni revizor te zemlje.
On je ukazao da su gubici sa kojima se "Bundesbanka" suočila u kupovini obveznica od više od 650 milijardi evra (570 milijardi funti) "značajni" i da bi "mogli da zahtevaju dokapitalizaciju budžetskim sredstvima", piše "Telegraf".
Ekonomisti ukazuju da su programi kupovine obveznica u okviru Programa kupovine duga javnog sektora (PSPP) krivi za podsticanje inflacije.
Zbog naglog povećanja kamatnih stopa koje je sprovela Evropska centralna banka, "Bundesbanka" je pretrpela štetu od milijardu evra samo u prošloj godini. To je zato što centralna banka sada plaća više kamatu komercijalnim bankama na depozite u "Bundesbanci" nego nego što zarađuje na svojim zalihama obveznica.
Gubici su slični onima u Velikoj Britaniji, gde je Banka Engleske procenila da će transferi između Ministarstva finansija i banke iznositi oko 30 milijardi funti godišnje samo u naredne tri godine. Za razliku od Nemačke, gubitke na zalihama obveznica banke automatski pokriva poreski obveznik u skladu sa sporazumom koji je sklopio bivši kancelar Alister Darling da obešteti banku prilikom kupovine obveznica tokom finansijske krize.
Joachim Nagel, predsednik nemačke centralne banke, upozorio je još u martu da će "opterećenje na računu dobiti i gubitka 'Bundesbanke' verovatno značajno porasti u godinama koje dolaze".
U izjavi za "Fajnenšel tajms", koji je prvi objavio upozorenje revizora, nemačko ministarstvo finansija je saopštilo da ima "drugačiju procenu" u odnosu na saveznog revizora o rizicima za budžet koji proističu iz postupaka "Bundesbanke". Insistirali su na tome da je "malo verovatno" da će gubici od operacija monetarne politike centralne banke "izvršiti pritisak na savezni budžet".
Ova upozorenja stigla su nakon što je drugo istraživanje sugerisalo da Nemačka rizikuje da ostane zarobljena u recesiji ove godine nakon što je pomno praćeni barometar poslovnih aktivnosti pao u junu.
Indeks poslovne klime koji izračunava ekonomski institut Ifo pao je na 88,5 u junu nakon majskog očitavanja od 91,5, predvođen značajnim padom u proizvodnji. Ovo je najniže očitavanje od novembra 2022. godine, koje dolazi nakon porasta troškova energije, i znatno je ispod očekivanja analitičara za pad na 90,7. Svi sektori nemačke privrede pretrpeli su pad, prema istraživanju, koje je konstatovalo da se u proizvodnji "značajno pogoršala poslovna klima" i da je teško da je ijedna industrija ostala netaknuta".
Karsten Bžeski iz ING-a rekao je da kolaps aktivnosti ukazuje na to da je "oporavak nemačke privrede završen pre nego što je zaista počeo".
"Današnje razočaravajuće čitanje Ifo indeksa sugeriše da oporavak nemačke privrede kome se nadamo nije ništa drugo do nada. Optimizam bledi i ekonomija se suočava sa novim problemima rasta. Ne kažemo da će privreda biti zaglavljena u recesiji u narednih nekoliko godina, ali uz nekoliko kratkoročnih i dugoročnih izazova, rast će u najboljem slučaju ostati prigušen", kaže Bžeski.
