Slike koje su stizale sa beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" poslednjih dana potpuno su suprotne obećanjima koje je francuska kompanija "Vansi" davala kada je 2018. godine postala koncesionar srpske vazdušne luke, a ne uklapaju se ni u najave "Er Srbije" o proširenju broja linija i objavama o rekordnim brojkama prevezenih putnika proteklih meseci. U procepu između (pre)ambicioznih planova i neispunjenih očekivanja obe kompanije našli su se putnici koji su prethodnih dana satima čekali u redovima, dok su se razlozi i opravdanja samo ređali kao duhovi pušteni iz boce.
Luka Popović, urednik portala "Eks Ju Avijejšn Njuz" kaže za RT Balkan da obe kompanije snose odgovornost za trenutnu situaciju, iako se čini da je težnja da se krivica prebaci sa "Er Srbije" na "Vansi".
"Er Srbija ima veoma ambicizan rast ove godine, uveli su 20 novih linija, što je ogromna količina za jednu relativno malu avio-kompaniju. Oni su imali neke probleme koji su van njihove kontrole, zbog kašnjenja aviona, ali možda je trebalo bolje da biraju partnere što se tiče tih iznajmljivanja. S druge strane, aerodrom se rekonstruiše i očigledno i vidljivo je da nemaju dovoljno radnika. Lično mislim da je kriva i jedna i druga strana i da uopšte nije profesionalno što su počeli ovako javno jedni druge da optužuju. Dok prebacuju loptu jedni drugima na teren trpe putnici, što je neozbiljno. Očigledno su se odlučili da prebace krivicu na aerodrom, ali dele je svi. Čak i država, jer policija radi na graničnoj kontroli i potrebno je da pojača svoje kapacitete kada su gužve", kaže Popović.
Krizu je nagovestilo saopštenje "Er Srbije", koja se prošle nedelje sama izvinila zbog kašnjenja i otkazivanja letova i navela da je razlog što avioni koje su iznajmili nisu stigli u njihovu flotu na vreme. Fokus se narednih dana pomerio na aerodrom "Nikola Tesla" i njihove probleme sa kvarom opreme za sortiranje prtljaga koja je razotkrila problem sa hroničnim nedostatkom radne snage.
Iz "Er Srbije" su loptu prebacili u dvorište kompanije "Vansi" i u sledećem saopštenju naveli da su im pre početka sezone predočili plan ekspanzije i ukazali da je nedostatak osoblja na ključnim pozicijama na aerodromu označen kao jedan od najvećih rizika još pre šest meseci u dokumentu koji se bavio nivoom pripremljenosti za letnju sezonu, ali se pokazalo da nije učinjeno dovoljno da se problemi preduprede.
Ministar saobraćaja Goran Vesić organizovao je sastanke sa predstavnicima "Vansija", a javno im je nekoliko puta slao poruke da "svi putnici, kao i svi zaposleni u Srbiji moraju da budu tretirani kao u svim drugim državama". Mediji su čak objavili nezvaničnu informaciju da država razmatra mogućnost da preuzme upravljanje "Teslom", ali to se u zvaničnom saopštenju Ministarstva saobraćaja od utorka, posle sastanka sa predstavnicima "Vansija" ne spominje.
Navedeno je da "Vansiju" nedostaje 100 radnika, a da je ministar postigao dogovor da aerodrom odmah zaposli 50 ljudi i da se zaposlenima koji su angažovani na sortiranju prtljaga povećaju plate. Pitanje je, da li će to biti dovoljno da se situacija na aerodromu vrati u normalu?
Ministar Vesić je konstatovao da se situacija na aerodromu značajno poboljšala u odnosu na prethodnu nedelju, da i dalje nije dovoljno dobra, ali da smatra da je najteža kriza prevaziđena. Predstavnici "Vansija" su izložili ministru plan mera koje planiraju da preduzmu kako bi se situacija na aerodromu normalizovala u što skorijem roku.
Ministar je istakao da je na aerodromu "Nikola Tesla", zaključno sa današnjim danom, zabeleženo 3.146.171 putnika, a da se do kraja godine očekuje više od sedam miliona, što će biti istorijski rekord. Takođe, napomenuo je da će nacionalni avio-prevoznik "Er Srbija" do kraja godine prevesti čak 3,5 miliona putnika, što je, kako je naveo, bolje od nekadašnjih najboljih rezultata JAT-a iz Jugoslavije koji je imao oko pet miliona putnika u zemlji sa više od 20 miliona stanovnika.
Vesić je napomenuo i da je zamena teza da su planovi "Er Srbije" doveli do problema na samom aerodromu, jer je kompanija "Vansi" znala za povećanje broja letova i domaćeg, ali i stranih avio-prevoznika, od kojih su neki i više nego udvostručili broj putnika u odnosu na prošlu godinu. Drugo pitanje je da li srpski aerodrom tu ekspanziju može da isprati u trenutku kada realizuje ambiciozan projekat rekonstrukcije i dogradnje stanične zgrade.
Naš sagovornik ističe da nema brzog rešenja i ukazuje da je ključni problem nedostatak radne snage, koji nije lako rešiti.
"Jedan od razloga zašto se ne prijavljuju ljudi su niske plate. To je težak posao, zahteva smenski rad, a plate su oko 400 do 500 evra. Napustili su delatnost i otišli da rade u druge sektore, jer su bolje plaćeni u trafikama. S tim se suočavaju i ostale zemlje. U špicu sezone svugde bude problema, a naročito posle korone, jer je mnogo ljudi napustilo profesiju i preorijentisalo se na druge poslove. Prošla godina je bila katastrofa u celoj Evropi. Kod nas je manji obim saobraćaja, pa kada ima više kašnjenja i otkazivanja to ima veći uticaj", navodi Luka Popović.
Napominje da nije isključeno ni da postoji takozvani "beli štrajk" među zaposlenima, koji su nezadovoljni zbog plata. Kada je u pitanju mogućnost da se država umeša i preuzme upravljanje aerodromom, on smatra da bi bilo šokantno da se to dogodi, iako napominje da zapravo niko ne zna kakve su mogućnosti države, jer ugovor o koncesiji sa "Vansijem" nikada nije objavljen.
"Iznenadio bih se da država preuzme aerodrom od koncesionara, jer bi to bio i diplomatski skandal, s obzirom da je u pitanju velika francuska i svetska firma", smatra Luka Popović.
"Neophodno je da se ceo sistem skenira i optimizira"
Profesor dr Petar Mirosavljević sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu ističe da ova situacija nije dobra za putnike, turizam, ali i celokupnu privredu, naročito što su problemi eskalirali u sezoni i dodaje da to narušava imidž kompanija i države.
"Evropska unija ima najsavremeniji sistem vazdušnog saobraćaja na svetu i odjednom to u Srbiji ne funkcioniše, što je veoma neobično. "Vansi" je uzeo aerodrom u koncesiju do 2043. godine i oni upravljaju, to znači da oni organizuju saobraćaj kako misle da treba. Neophodno je da se ceo sistem skenira i optimizira i da se vidi kako radi i koje su slabe tačke. Idealno bi bilo da se država i koncesionar obrate Saobraćajnom fakultetu za pomoć i rado bismo im pomogli, ali nas niko nije konsultovao. Malo je neobično, s obzirom da od 2018. godine kada su preuzeli aerodrom nije bilo problema, a sada ih ima previše. Trebalo bi da se pitaju stručnjaci, a postoje ljudi koji su za to školovani i finansirani iz budžeta i na raspolaganju su državi. Ne znam u čemu je kvar, da li je moguće da odjednom imamo toliko nekih nepredviđenih okolnosti", kaže profesor Mirosavljević.
On ukazuje da problem na aerodromu ne utiče samo na vazdušni saobraćaj, već da se preliva na celokupnu privredu i dodaje da su efekti dugotrajni. Napominje da će biti potrebno vreme da se povrati poverenje u kompanije i da se moraju preduzeti brojni koraci i rešenja da se to "zaleči".