RSE: Teška vremena za nemačku ekonomiju

Nakon što je slabost nemačke ekonomije doprinela ulasku evrozone u recesiju početkom godine, mnogi stručnjaci predviđaju da za najveću evropsku privredu dolaze teška vremena pošto bi, zbog inflacije, mogla da oslabi više nego što se očekivalo, javlja "Radio Slobodna Evropa".

U ocenama se slaže i AFP koji predviđa da će Nemačka završiti godinu u minusu i na začelju među konkurentima u evrozoni.

Iako nemačka vlada predviđa rast BDP-a u ovoj godini, glavne ekonomske institucije i MMF predviđaju pad od 0,2 do 0,4 posto zbog rasta inflacije, povećanja kamatnih stopa, visokih troškova energije i sporog oporavka kineskog tržišta koje je ključno za nemački izvoz.

Neki analitičari smatraju da problem možda nije privremen jer sve veći broj preduzeća, uključujući mala i srednja preduzeća, radi na "premeštanju dela aktivnosti iz Nemačke".

Istovremeno, poslovni lideri ističu da privredu koče spora birokratija, nizak stepen digitalizacije i starenje stanovništva koje bi moglo da dovede do manjka radne snage.

U medijima se, naglašava AFP, ponovo spominje Nemačka kao "bolesnik Evrope", s podsećanjem na period pre 2000. godine, kada se zemlja suočavala s visokom stopom nezaposlenosti i imala poteškoće da bude konkurentna na međunarodnim tržištima. 

S druge strane, kancelar Olaf Šolc tvrdi da će nastojanje da se postigne klimatska neutralnost do 2045. vratiti "nivoe rasta iz 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, iz doba posleratnog 'ekonomskog čuda' Zapadne Nemačke".

Inflacija uzima danak

Neki stručnjaci su skeptični oko vizije novog zlatnog doba privrede zahvaljujući prelazu na zelenu energiju, jer će to zahtevati ogromna ulaganja i troškove što neće dovesti do ekonomskog rasta u kratkom roku, prenosi AFP.

Istraživačka grupa "Ifo" predviđa da će nemačka ekonomija oslabiti više nego što se ranije očekivalo jer inflacija uzima danak privatnoj potrošnji, prenosi Rojters.

Očekuje se da će nemački BDP ove godine pasti za 0,4 posto, u poređenju s rastom BDP-a u evrozoni za 0,6 posto i u SAD za 0,9 posto.

Ekonomski institut takođe predviđa da će se inflacija polako smanjivati sa 6,9 posto u 2022. na 5,8 posto ove godine, pa na 2,1 posto u 2024.

Broj nezaposlenih u Nemačkoj će blago porasti u 2023. godini, ali će stopa nezaposlenosti ostati nepromenjena u odnosu na prethodnu godinu i iznosiće 5,3 posto ove godine, da bi 2024. godine porasla na 5,5 posto.

Proizvodnja kao teret ekonomije

Nemačka proizvodnja kao glavni motor privrednog rasta postala je najveći teret ekonomiji te zemlje, ocenjuje "Volstrit džornal" ističući da glavna slabost Nemačke leži u visokoj zavisnosti od proizvodnje.

U ranijim ekonomskim krizama, Nemačka je mogla da se osloni na fabrike da je izvuku iz bilo koje recesije iskorišćavanjem stalne svetske potražnje za nemačkim proizvodima.

To više nije slučaj, naglašava američki list i dodaje da je zbog velikog rasta cena energije prošle godine poskupela i proizvodnja robe, dok s inflacijom i sve većim kamatnim stopama širom sveta, strani potrošači često ne mogu da priušte skuplju robu.

Proizvođači koji troše mnogo energije bili su posebno pogođeni smanjenjem ruskih isporuka gasa nakon početka rusko-ukrajinskog sukoba i uvođenja zapadnih sankcija.

Proizvodnja u energetski intenzivnim sektorima nemačke proizvodnje bila je u aprilu smanjena za 12,9 posto u odnosu na isti period prethodne godine.

Drugi izvor slabosti bila je Kina, važno tržište za nemačke kompanije, ističe "Volstrit džornal" podsećajući na pandemijska zatvaranja i spor oporavak Kine nakon izlaska iz lokdauna. 

Nemačka se takođe suočava s dubokim strukturnim izazovima, uključujući skupu tranziciju prema obnovljivim izvorima energije, promene u globalnim lancima snabdevanja i nedostatak kvalifikovane radne snage, navodi list.

Mnogo toga zavisi od Kine

Uzimajući u obzir slabljenje proizvodnje, drugi stubovi nemačke privrede - potrošnja i usluge - nisu nadoknadili taj nedostatak.

Pad potrošnje domaćinstava zbog povećanja cena hrane i energije izazvao je recesiju u Nemačkoj ove godine, ističe "Volstrit džornal" i dodaje da je slabost Nemačke bila jedan od faktora koji su gurnuli evrozonu u recesiju na početku godine.

Uprkos tome, s padom godišnje inflacije i rastom plata, mnogi ekonomisti očekuju da će nemačka domaćinstva imati više novca za potrošnju u drugoj polovini godine, što bi trebalo da spreči duboku recesiju.

Mnogo toga će zavisiti od toga koliko dobro globalna potražnja za nemačkim izvozom odoleva višim kamatnim stopama i od toga kako će se kineska privreda razvijati, naglašava "Volstrit džornal".