Sposobnost Nemačke da privuče poslovne investicije pretrpela je "alarmantan" pad prošle godine, kada je, prema podacima vodećih ekonomskih instituta, više od 135 milijardi evra direktnih stranih investicija otišlo iz zemlje, a pristiglo samo 10,5 milijardi evra.
Nemački ekonomski institut sa sedištem u Kelnu saopštio je da je jaz između odlaznih investicija nemačkih kompanija i poslovnih ulaganja u zemlju 2022. godine bio najveći do sada, na osnovu podataka OECD-a.
"Uslovi ulaganja u Nemačkoj su se nedavno ponovo pogoršali zbog visokih cena energije i sve većeg nedostatka kvalifikovanih radnika", rekao je ekonomista Kristijan Ruše.
U izveštaju se navodi da je 70 odsto investicija nemačkih kompanija otišlo u druge evropske zemlje, a kao ključni razlozi se navode visoki korporativni porezi, prekomerna birokratija i loša infrastruktura.
Ruše je pozvao vladu u Berlinu da preduzme korake za poboljšanje privlačnosti zemlje za poslovanje.
"Savezna vlada hitno mora da preduzme kontramere kako bi obezbedila da Nemačka ponovo postane prva adresa za strane investicije u budućnosti", rekao je Ruše.
Ove brojke su objavljene u trenutku kada SAD nude velike subvencije kako bi privukle investicije kompanija u različitim sektorima, uključujući električna vozila i obnovljive izvore energije, preko Zakona o smanjenju inflacije, za koji istraživači kažu da je ubrzao odliv investicija iz Nemačke.
U međuvremenu, upozorava se da Nemačka takođe dobija veoma malo od fonda EU za oporavak teškog 750 milijardi evra, koji je pokrenut kao odgovor na pandemiju koronavirusa za finansiranje investicija u oblastima poput zelene energije i digitalizacije i fokusiran je na teže pogođene ekonomije, poput Italije.
FT piše da ipak ima i nekoliko značajnih izuzetaka od ovog trenda, navodeći da je američki proizvođač čipova "Intel" prošle godine najavio planove za izgradnju fabrike za proizvodnju poluprovodnika u Magdeburgu, navodeći kao razlog nemački "vrhunski talenat i vrhunsku infrastrukturu".
Planovi su odloženi, jer se američka kompanija za proizvodnju čipova našla u teškim pregovorima sa nemačkom vladom. "Intel" je tada tražio skoro šest milijardi evra više u vidu subvencija zbog rastućih troškova energije i inflacije.
Berlin je konačno popustio, obećavši ukupno 10 milijardi evra, ili otprilike trećinu onoga što se "Intel" obavezao da će potrošiti na fabriku, naglašavajući kako vlade sve više koriste novac poreskih obveznika da bi privukle direktne strane investicije. Taj dogovor će biti najveća direktna strana investicija u Nemačku.
Rekordan odliv stranih investicija
Nemački proizvodni sektor pati od pada poslednjih meseci, pogođen naglim povećanjem cena energije od početka rata u Ukrajini prošle godine, kao i opadanjem narudžbina, slabim rastom izvoza i gubitkom tržišnog udela za električne automobile.
"Nemački izvozni model više ne funkcioniše tako dobro kao nekada, sa sve većim protekcionizmom", navodi se u izveštaju.
Nalazi su slični onima koje je u aprilu objavila "Bundesbanka"", koja je takođe saopštila da je neto odliv direktnih investicija iz Nemačke prošle godine porastao na rekordan nivo.
Studija jedne konsultantske kuće objavljena u maju pokazala je da su prošle godine u Nemačkoj najavljene 832 nove grinfild investicije, što je manje u odnosu na 841 u prethodnoj godini i 930 u 2020. godini.